Кладила се вила и дивојка,
Која ће их перво уранити,
Двор помести и воде донити.
Мудра била гиздава дивојка,
Мудра била, мудро се ситила. 5
Она зове птицу ластавицу:
„Та бога ти, птицо ластавицо,
„Када перви питли запивају
„Ти долети и мене пробуди.“
То је ласта за Бога примила, 10
И за Бога и за посестримство.
Кад су перви питли запивали
Долетила, пак дивојку буди:
„Ајд' устааи, гиздава дивојко,
„Двор помести и воде донести.“ 15
Док дивојка били двор помела
Истом вила од сна се пренула,
Док дивојка водице донила,
Истом вила били двор помела.
Ал' говори прибијела вила: 20
„Та Бога ти, гиздава дивојко,
„Тко је тебе од сна пробудио,
„Мене младу горко приварио?
Ал' говори гиздава дивојка:
„Не будали прибијела вило, 25
„Бог ми посла птицу ластавицу,
„Она ме је од сна пробудила,
„А и тебе тако приварила
„Јер сам прие млада уранила.“
Народни славонски обичаји, сабрани и пописани од Луки Илићу Орјовчанину; У Загребу тискане: код Фрање Суппана, кр. пов. књиготискара и књиготерзца, 1846., стр. 282-283.
