[Вила Јању са планине звала]
Вила Јању са планине звала:
»’оћеш Јањо, мајци у походе?«
»»’Оћу вило, а да како не ћу!
Док сакупим господске дарове:
Старом баби чоху немјерену, 5
Старој мајци дифу и кадифу,
Брату Петру коња и сокола.
Секи Анђи ђердан од дуката,
Снахи Ружи селву од бисера««.
Кад је била двору на помолу: 10
Старог бабу бјеху укопали;
Стару мајку у гробље спустили;
Брата Петра на носил’ма носе;
Сека Анђа под покровом лежи;
Снаха Ружа ријеч изгубила! 15
Кад то виђе, одмах у глас врисну!
Земљи паде, Богу душу даде.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
