Викну вила са врх Требевића,
Довикује младе Сарајлије:
„Сарајлије, што сте невеселе?
Ал' је ваша хазна похарана,
Али вас је забољела глава, 5
Али вас је ватра опржила,
Али вас је војска поробила,
Али вас је вода оплавила?"
Говориле младе Сарајлије:
„Ја бора ти, пребијела вило! 10
Нит’ је наша хазна похарана,
Нити нас је забољела глава,
Нити нас је ватра опржила,
Нити нас је војска поробила,
А ни плаха вода оплавила, 15
Већ су нама три жалости наше:
Махмут паша у Сарај'во дође
И доведе три буљука војске.
Једно буљук Арнаута љута,
Други буљук Тоске неопране, 20
Трећи буљук царева низама,
Стог’ смо аге врло невеселе!"
