Видак харамбаша и барун Фрањо Тренк
0001 Вино пије Видак харамбаша
0002 С побратимом Момчиловић Павлом
0003 У механи крчмарице Маре.
0004 Пију вино од подне до мрака,
0005 А кад су се понапили вина,
0006 Стаде Павле свашта диванити:
0007 Он дивани од својег јунаштва
0008 И гради се за доброг јунака.
0009 То Видаку врло мучно било
0010 Па бесједи Момчиловић Павлу:
0011 »Побратиме, Момчиловић Павле!
0012 Ево теби тврду вјеру дајем,
0013 Да ја не ћу миром мировати,
0014 Ни ноћице дома приноћити,
0015 Докле млада не ухватим Тренка,
0016 Не ухватим ил га не погубим,
0017 Не попалим његове тимаре,
0018 И силне му не порушим дворе!«
0019 Па се скаче на ноге јуначке,
0020 Па он шаље по гори хабере.
0021 Он позива Петрић харамбашу
0022 Са његових педесет јунака,
0023 Па он зове Смиљанић Илију
0024 Са тридесет добријех јунака,
0025 Још позивље загорске јунаке
0026 Понајприје Делић харамбашу,
0027 А за њиме Митровић Ивана,
0028 Нуз Ивана Ракића Лазара,
0029 Нуз Лазара Бошњаковић Мату
0030 А нуз Мату силног Мазалицу;
0031 Све јунаке силне харамбаше.
0032 Сваки има по тријест момака,
0033 Што немају ни оца ни мајке,
0034 Нити им је жао погинути,
0035 А камо ли Тренку опростити,
0036 Ил га жива гдјегод пропустити.
0037 Мало било, за дуго не било,
0038 Скупили се силни харамбаше,
0039 Сваки своју предводио чету
0040 И сваки се четом поносио.
0041 Састали се путу на раскршћу
0042 Наврх горе пустога Папука.
0043 Па кад су се браћа поздравила,
0044 За јуначко здравље попитала,
0045 Проговара Видак харамбаша:
0046 »Браћо моја горски харамбаше!
0047 Додија нам Тренковића Фрањо.
0048 Још се хвали курва по механи,
0049 Да над њега не има јунака
0050 И да не ће млађан мировати,
0051 Докле год нас види на Папуку.
0052 Већ слушајте, моја браћо драга!
0053 Ми хајдемо до његова двора,
0054 Попалимо његове тимаре,
0055 Опколимо ту његову кулу;
0056 Ласно ћемо кулу порушити
0057 А и Тренка млада ухватити
0058 И његове пандуре побити,
0059 И њему се љуто осветити.«
0060 Послушали силни харамбаше,
0061 Послушали Видак харамбашу,
0062 Па скочили на ноге јуначке,
0063 Они пошли Тренковоме двору,
0064 Мисле момци, нитко их не чује,
0065 Ал то чула вила у планини,
0066 Па је вила Тренка дозивала:
0067 »Побратиме, Тренковићу Фрањо!
0068 Зло си сио и вино попио.
0069 Ето на те горски харамбаше,
0070 Пред њима је Видак харамбаша,
0071 Мисле твоје попалит тимаре,
0072 Опколити твоју б’јелу кулу,
0073 Побити ће млађане пандуре,
0074 Порушит ће твоју б’јелу кулу,
0075 А тебе ће млада ухватити
0076 И теби се љуто осветити.
0077 Већ ти купи, Тренковићу Фрањо,
0078 Већ ти купи млађане пандуре,
0079 Па их мећи у тајне бусије
0080 И затвори на чардаку врата,
0081 Па кад дојду горски харамбаше,
0082 Поспи на њих из засједе ватру!«
0083 То је Фрањо вилу послушао:
0084 Покупио млађане пандуре,
0085 Па их меће у тајне бусије,
0086 И затвара на чардаку врата.
0087 Истом Фрањо тако учинио,
0088 Ал ето ти горских харамбаша,
0089 И пред њима Видак харамбаша.
0090 Како дошли, јуришат почели.
0091 Мисле јадни, доћ’ ће изненада,
0092 Да ће наћи Тренка неприправна,
0093 Али су се грдно преварили,
0094 Преварили, уједе их гуја.
0095 Посу ватру из тајних бусија,
0096 Наста вриска коња и јунака,
0097 Попадаше силни харамбаше
0098 И мед њима Момчиловић Павле.
0099 Изгибоше, нитко не утече,
0100 Сам’ Видаку, весела му мајка!
0101 Кад то види Тренковићу Фрањо,
0102 Отисну се низ то поље равно.
0103 Лети Видак, а за њиме Фрањо,
0104 Брз је Видак, ал је бржи Фрањо:
0105 Достиже га насред поља равна,
0106 Достиже га, одс’јече му главу,
0107 Па се враћа својем билом двору,
0108 Па он броји харамбашке главе.
0109 Све је главе редом поредао,
0110 Нема главе силног Мазалице,
0111 Измако је, весела му мајка
0112 И однио на рамену главу!
