Ветар ми веје, гору лелеје,
девојћа вика: „зима је мене!"
Деда ђу ока: „јела при мене!"
Леже при деду, како при греду.
Башта ђу ока: „јела при мене!" 5
Леже при башту, како у башчу.
Братак ђу ока: „јела при мене!"
Леже при брата, како пред врата.
Војно ђу ока: „јела при мене!"
Леже при војно, како до огањ. 10
Референце
Извор
Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 358.
