Ветар душе, (2)
А катмер мирише
Ветар душе, (2)
А катмер мирише
Драга драгом ситну књигу пише: 5
„Поздрав теби, моје мило драго!
Пошаљи ми душу у памуку,
Црне очи у шећер неранџи,
Бело лице у танкој артији,
Беле руке у златне јаглуке!“ 10
Драги драгој ситно отписује:
„Што ће теби душа у памуку,
Кад те душом задахнут’ не могу?
Што ће теби моје бело лице,
Кад га, душо, љубити не можеш? 15
Што ће теби моје беле руке,
Кад те, драга, грлити не могу?
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 231.
