Вемија девојка
Лепа ти је Вемија девојка!
Вему просе троји просиоци:
Једно беше стари Ћена-ага,
Друго беше млади Мустаф-ага,
А треће је млади Ариџане, 5
Што је лепши од сваке девојке.
Ал' је мајка говорила Веми:
— Ако оћеш за дукате, Вемо,
А ти узми старог Ћена-агу;
Ако оћеш за јунака, Вемо, 10
А ти узми младог Мустаф-агу;
Ако ли ћеш за лепоту, Вемо,
Узми, Вемо, млада Ариџана. —
Све мислила Вемија девојка,
Све мислила, на једно смислила: 15
Превари се Вема за дукате,
Она узе старца Ћена-агу.
Кад то чуо стари Нена-ага,
Сакупио хиљаду сватова,
И сакупи девет енђебула, 20
И потроши три товара блага,
Па одоше за добру девојку.
Пише вино три бијела дана,
Три бијела и четири тавна,
Ал' беседи куме и старојко: 25
— Азурала, кићени сватови,
Азур да сте, ајте да идемо;
Пријатељу, изводи девојку,
Земан јесте нама путовати,
Бринуће се наше старе мајке, 30
Коме мајке, коме миле сеје,
Коме сеје, коме верне љубе. —
Пријатељи лепо послушали.
Изведоше лијепу девојку,
Па поћоше преко поља равна, 35
Кад су били насред поља равна,
Ал’ је Вема завес расклонила,
Она пита девет енђебула:
— Сеје моје, девет енћебула,
Које вам је млади ђувегија? — 40
Ал’ беседе девет енђебула:
— Снахо наша, Вемија девојко,
Ти погледај напред пред сватове:
На вранчићу коњу крилашићу,
Што му бела грива до камена, 45
На јунаку брада до појаса,
Што му бале мимо браде прошле;
Ал' погледај посреди сватова:
На алату коњу големоме,
Што му брци на рамена пали, 50
Оно нам је млади Мустаф-ага;
Па погледај по најзад сватова:
Што је јунак последњи остао,
На алату сав у суву злату,
Оно нам је млади Ариџане, 55
Што је лепши од сваке девојке. —
Кад то зачу Вемија девојка,
Вема паде у зелену траву.
Дизале је девет енђебула,
Дизале је, дигнут’ је не могле. 60
Кад то виде стари Ћена-ага,
Па он трчи преко поља равна,
Пољем трчи, љуте гује купи,
Гује купи, у недра их меће,
Не би л' му се Вема уплашила, 65
Не би л' му се мало разабрала.
Дизали је сви сватови редом,
Ал' то Вема ни абера нема.
Кад то види млади Ариџане,
Пригна коња старом Ћена-аги, 70
Па беседи из грла бијела:
— Је ли тестир Вему подигнути? —
Ал’ беседи стари Ћена-ага:
— Јесте тестир, ал’ прилике није. —
Кад то зачу млади Ариџане, 75
Пригна коња Вемији девојци,
Па он Веми десну руку пружа,
Она њему богме и обадве;
Довати је млади Ариџане,
Па је баци за се на коњица, 80
Три пута је опасао пасом
А четврти од сабље кајасом,
Па се шину преко поља равна.
Да је коме стати па гледати,
Како лети млади Ариџане, 85
Како звезда преко неба ведра.
За њим трчи стари Ћена-ага,
Па беседи младу Ариџану:
— Стани, курво, млади Ариџане,
Да те питам, чије робље водиш? — 90
Обрте се Вемија девојка,
Па беседи старцу Нена-аги:
— Врат' се натраг, рђо крмељива,
Не граде се седла за магарце,
Нит се воде девојке за старце. — 95
Па одоше путем певајући,
Оста старац, јадан, кукајући.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
