Велико је село Лазарево

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Велико је село Лазарево

Велико је село Лазарево,
Још је веће село Иваново!
У њем нема ни дјевојке младе
Коју Иво пољубио није -
Само није липу Мандалину 5
И њезину другу Катарину.
Иде Иво просит Мандалину -
Оће Манда, ал јој не да мајка!
„Иди Иво просит Катарину:
Катарина рувом богатија, 10
Богатија, руком рукатија!”
Оде Иво просит Катарину -
Узе Ката од Ивана новце.
Купи Иво кићане сватове,
Од стотине, ни једнога мање! 15
Кад су ишли преко поља равна,
Угледа и липе Манде мајка:
„Мандалина, ћери материна,
Што се оно преко поља сјаји -
Ил' су Турци, или су ајдуци?” 20
Ал говори липа Мандалина:
„Нит су Турци, нит су ајдуци,
Већ су оно Ивини сватови.
Дај ми мајко, од бостана кључе
Да наберем росни ружмарима, 25
Да накитим Ивине сватове.”
Кад је дошла у бостан, у башчу,
У бостану дуња и наранча,
Ал говори липа Мандалина:
„Богом теби, дрво милостиво, 30
Пушћај гране до зелене траве,
А висине до ведрога неба!”
Објеси се липа Мандалина!
Угледа је њен рођени бајо:
„Мила мајко, објеси се Манда!” 35
„Каква Манда, жалосна јој мајка!”
Не да мати у гробље копати -
„Ђе ћ'мо правит ово ново гробље?”
Покрај друма, пута јуначкога,
Куд јунаци на војску пролазе, 40
Куд пролазе Ивини сватови.
Кад су дошли покрај новог гробља,
Ал говори ђувегија Иво:
„Тијо ајте, а ви не пјевајте,
Да дарујем ово ново гробље.” 45
Сватко баца гроше и сексере,
Липи Иво шкуде и дукате.
Ал говори липа Катарина:
„Мандалино, моја друго мила!
Вољела те прегорјети мајка, 50
Црној земљи и зеленој трави,
Него Иви, у зеленој свили.”



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 174-175.