Везак везла Сердарева Севда
на Удбини, гласитој крајини,
а са њоме тридес’т дјевојака.
А каква је Сердарева Севда?
Да јој нема еша до Путреша, 5
а јапије до Стамбол капије!
Једна глава, а три истифана,
јеђне уши, четвере менђуши,
једно грло, четири ђердана,
све ђердана жутијех дуката. 10
Један ђердан црвена мерџана,
други ђердан бијела бисера.
Једна леђа, четири јелека,
а низ њихке седам плетеница.
Једне руке, четири халхале. 15
Још на Севди џанфезли димије!
Куд су швови туд ширити златни,
преко тура четерест пандура,
на учкуру хоџе и хаџије;
на кољена двије љуте змије, 20
на ногама хакикли нануле.
Севда шеће и плећима креће
ко баница, ил ко пауница,
а за њоме три’ест дјевојака.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 663.
