Везак везла Златија ђевојка

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


 

Везак везла Златија ђевојка

Везак везла Златија девојка,
на ђерђефу, у бијелу двору.
Док долеће зелена јабука,
те је Злати у крило панула.
Гледа Злата: оклен је јабука? 5
Док завика танахна робиња:
"Ао, Злато, жалосна ти мајка,
умрије ти твој мили Мујага!
Долетила сеја Мујагина,
у црну се свилу замотала, 10
бацила ти на пенџер јабуку!"
Кад је Злата ријеч разумила,
ђерђеф паде, Злата не устаде,
већ умрије у бијелу двору.
У то доба Мују пронијели, 15
а Златију опремила мајка.
Однесоше Злату и Мујагу,
до мезара у зеленој башчи.
Кад су били ситнијем сокаком,
сјаје сокак на четири стране: 20
на Мујаги чоха окићена,
седамдесет и седам махрама,
а на Злати ни броја им нема.
Кад су били Беговој џамији,
рони сузе мало и велико; 25
кад су били вјечноме мезару,
говориле аге Сарајлије:
"Поскидајте са мејита злато!"
Са Мујаге скидају махраме,
све скидоше, једну не могоше, 30
што је Злата на прстену дала,
кад је Муји лице обећала.
Укопаше Злату и Мујагу.
Из мезара цв'јеће проницало,
проницало па се савијало, 35
са мезара једног до другога.

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Нови бехар, 1/1927-28, 19, 307.
  • Муниб Маглајлић: Усмена балада Бошњака. Сарајево: "Препород", 1995. (Бошњачка књижевност у 100 књига)., стр. 271-272.