[Ведро беше, па се наоблачи]
Ведро беше, па се наоблачи,
из облаци ситна роса врне.
Сви ајдуци барјаци покрише,
ајдук Ђорђе барјак не покрива.
Ал' говори његова дружина: 5
„Зашто, Ђорђе, барјак не покриваш?
Ти ћеш, Ђорђе, брго да погинеш.“
Пуче пушка из гору зелену,
удри Ђорђу у тој бело грло.
Глава мртва, а језик говори: 10
„Моја браћо, о моји ајдуци,
снесите ме у поље широко,
с остре сабље гроб ми ископајте
и до њега мој барјак побите,
а за барјак коња ми вржите, 15
нажнејте му траву чемерику,
д'н да једе, три д'на да трпи,
да он жали свога господара.“
