Вај, ко оно пољем језди?
Вај, није ли ко од Босне?
Да поручи мојој мајци,
Да не даје сеје моје,
У зле куће Југовића: 5
Ђе се браћа сикирају,
Јетрвице пресличају,
Заовице игличају!
Нек' је даје кај и мене,
Ђе је свекар и свекрва, 10
Мио дјевер и јетрва,
И још једна заовица.
Кад ја пођем у род мајци,
Свекрвица колач кува,
Заовица круну вије, 15
Јетрвица бисер ниже,
Мио дјевер коња седла.
Свекар сједи, те бесједи:
"Снао моја, дико моја!
Кад ти пођеш кроз горицу, 20
Сави’ лице у ридицу,
Кад изађеш из горице,
Изви’ лице из ридице,
Црне очи из очала,
Бјеле руке из рукава. 25
Сретаће те младо момче,
Сретаће те, говориће:
"Чије ј' оно жарко сунце,
Чије ли је, од куд ли је?
Благо двору, у коме је! 30
И јунаку, за киме је!
