Васа Решпект/XVI

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

XVI
◄   XV XXVI XVII   ►


XVI

Решпект је волео што се канцеларије опростио. Много је комотније живео, јер остало чинило му се као играчка, тако му је све од руке ишло.

Но Решпект радо се картао, то му много шкодило, и приликом кад је при новцу, играо је и на веће новце. Ужасна страст, а несрећан карташ. Једаред прокартао је и новце, све најнужније ствари, и да га Аница од зла не ослободи, би зло прошао. Она му је анђео хранитељ који га од зла чува, и, кад треба, она га избави. Решпект је и на лутрију метао, но ту није био у штети, но шта више много пута је добивао већу мању своту. Када је на карти изгубио, радо се напио од једа, па онда је тешко с њиме владати, нити ком попушта. Услед тога, због упорности и одговарања, био је већ пре тога и кажњен, но ипак много су му и кроз прсте гледали.

Сирота Аница, кад га види, најсрећнија је женска. Но она је и могла бити са Решпектом задовољна, јер он другу женску ни погледао не би, а иначе и женске су од њега бежале, тако је увек намрштен био. Али зато је и Аница покрај Решпекта доиста и имала свуд решпекта, јер у недељу, кад иду у шетњу, а Решпект пребаци сабљу и палицу од морске трске преко леве руке, сви за њима гледају. А ни Решпект није био постидан због Анице, јер она је била и лепа и добра, а имала је и новаца, што је ретко да какав вахтмајстор наиђе на такву која све те три врлине у себи има. Јер један има сасвим просту младу девојку за друга која нема ни паре, а други опет има матору куварицу, истина у шеширу, и плаћа му све у биртији, али бадава, могла би му мати бити. А кад Решпект с њом у биртију дође, онда имаду и шта видети, и многи прочашћени.

Једаред дође региментни "маршбефел"[1] мора у Пешту у логор: ту ће бити велики "концентрирунг"[2] и маневар. Дође време, а регимента одмаршира у Пешту на маневар. Већ је у логору са својом региментом, у логорском одељењу за коњанике. Ту је и шест коњаничких регимената, а пешака сијасет. Кад је Васа поглед бацио на Будим-град, срце му се стегло, ма да је био челична срца. Ту му је дванаест година најлепше младости закопано.

У логору је све весело. По гдекоји добију дозволу да могу ићи у варош, да мало разгледају. Добије и Решпект дозволу. Шета се по Пешти, дође до Дунава, гледи на бедеме градске, на водено-варошку капију где се последњи пут с бедема доле пустио; тамо, преко од те капије на педесет коракљаја, тамо је столно-београдска капија, а онде опет жалосне казамате азачке тамнице, где је Решпект тамновао. Он неће у Будим-град, да му стари спомени ране не озледе. Само је у доњој српској вароши посетио породицу касапина где је ђаковао. И доиста, лепо га примише, лепше него икада његова присна родбина.

Фрајла, касапина кћи, већ давно удата, и велику породицу има; стари касапин здрав, а син му, негдашњи шегрт, мајстор је, и добро му се води. Откако је први пут постао солдатом, па чак од времена робије, па преко тога до оног дана, није имао једног дана да је могао рећи: е, данас сам весео и задовољан. Сад први пут налазио се као код куће. Но немало зачуди се, обрадује се, кад дође онамо негда жива фрајла са супругом, а то није нико други већ главом онај газдин калфа који је кажњен и у катане отишао. Он је ислужио капитулацију,[3] па је добио као вредан момак газдину кћер за жену, и практичног мајстора није то женирало[4] да уда кћер за оног који је тако кажњен био.

Радост неописана на све стране.

Тако лепо проведе, и растану се. При концу још их моли Решпект да ником не казују да је он ту као вахтмајстор био, јер би какав познат могао тај глас регименти донети да је био дванаест година на робији, а то би на целу регименту чудан утисак учинило. И доиста, што је реткост, тако су поштени били сви да није нико о томе никоме што говорио.

Решпект није ни чика Јосу походио; и нашто? да опет како год страда! Боље му је све што је било заборавити. Али ипак код касапа питао је за Матилду, која му је врат скрхала, и кад је запитао, тако се зацрвенео, очи му тако заблисташе, тако му се задављена јарост на лицу показала, да је сваки на њему читао да би по ту Матилду зло било да зна Решпект где је она. На срећу ни они сами не знаду где је.

Но како да није био Решпект код касапина одмах како се од робије опростио? Стид му је било због робовања показати им се, а тешко му је оправдати се. Но униформа срамоту му покрила. Већ кад је сад био код њих, све је испричао, а нико није веровао да је Решпект тако што учинити могао да дође на робију.

Врати се у Пешту, па онда опет у логор.

Прошао jе у Пешти покрај куће где је Матилда седела. А где је седела? У тој кући где је била пријатељица Емилијине матере, а та пријатељица, која се световала са матером кад је Емилија имала ићи код грофа, није нико други него главом Матилда.

Како му драго, завршен је маневар, и сад ће се од разних трупа поједини један против другог продуцирати. Има се борити пешак против коњаника појединце. Изаћи ће један на бајонету врло увежбан фелдбабод[5] пешака. Обрштар заповеди Решпекту да се он с њиме бори. Решпекту то баш није било по вољи, али не сме отказати, Решпект је већ готов. Ђенералитет и силни виши и мањи официри гледају. Обе делије узму у прописаној даљини "штелунг".[6] Решпект, кад је видео противника у свом "штелунгу" већ, и оком добро измерио, одмах је знао с киме има посла. Стоји комотно као гладиатор од заната и чека. На прсима му златна колајна, и још друге ситне декорације. Досад је још сваког коњаника надмашио, и увек је награђен био. Но знао је и овај с ким посла има кад је видео ону гипкост, онај коњанички створ Решпекта: канда је с коњем у једном комаду створен, као центаур.

Дa се знак.

Решпект неће направо с лица да јуриши, да га скоком не изигра и коња му не заплаши, него ће баш да "караколира",[7] то је много лепше. Решпект почне на коњу караколирати, најпре у већем кругу, па онда у мањем.

Но и пешак је вешт; Решпект оставио га на десно, да му првом приликом ударац зада, но онај такођер караколира вешто, пешке. Почне десном ногом, а левом краћим кораком десној следи, и тако окреће се у мањем кругу све "триплује"[8] као танцмајстор, баца натраг поглед на Решпекта, који му је средсреде његовог круга; круг буде све мањи, гледи да се стражњем боку коња домакне и бод учини, и сву туру[9] ту вешто је израђивао. И већ ту је тренутак, већ држе: пао је Решпект, али у истом тренутку Решпект као муња једним темпом, скоком, тако збуни пешака, и тако удесно до удара дође, и тако у теснац га доведе, да изгуби и темпо, и скок, и све, нити му је нужно било Решпекту бајонет испарирати јер ударац је већ ту.

Пешак је побеђен.

Сви повикну: "Браво!", особито коњанички официри, а обрштар тек бркове глади, па се смеши, обрве уздиже. Бадава, мило му је!

И доиста лепо је било све то гледати, лепше него ма какву комедију. Решпект је добио награду шест дуката, а од свог обрштара опет шест. Ту је сад радост и весеље. Решпект плаћа вино свима унтерофицирима своје регименте, и то од својих новаца, а ниједан дукат није променио. Позвао је и противника свог, тог старог "баку",[10] и тај је дошао. Ижљубише се као измирени душмани, и Решпект му плаћао колико год хоће, и још му дао у поклон сребрн сахат, десет форината вредан, са сребрним ланцем заједно, а он ће себи други купити.

Доиста, Решпектова победа није мала, јер у таквим продукцијама досад готово увек пешак се прама коњанику одржао.

Сад је већ крај логору. Решпект још је добио на по дана допуст да може у варош ићи. Дође у Пешту, и накупује разне ситнарије за се и своју Аницу, као на пример лулу, дуванкесу, сахат и ланац; за Аницу хаљину, мараме и прстен. Врати се у логор. Све се преправља за сутрашњи марш. Сутра дан регимента одмаршира, и дође у свој стари стан.

Решпект је опет у Ђ. на свом месту. Кад је из логора измарширао, његови земљаци разгласили су да су видели Решпекта; један каже да га видео у Будиму, други у Пешти, трећи опет да су га видели у логору, али га нису смели ословити. Неки су се сумњали, неки опет веровали су, док им није сву сумњу из главе избио онај сенатор кога је Решпект у магистрату ножем вијао, рекавши да то није могао бити Васа Решпект робијаш, да тај није већ ни жив, но већ давно морали су га обесити. И онда су веровали да је тако.



Када је Решпект кући дошао, предао је Аници поклон и дванаест дуката да чува. Исприповедао јој све како је у логору био, како је баку победио. А чула је то Аница и од других, свуд се то приповедало, да сиротој Аници сузе очи од радости. Сад да је отац жив, мисли се, не би тако са Васом поступао. Но баш да је и жив, не верујем да би се радовао томе, особито кад је већ Васа све имање, праву дедовину, прокартао.

Обрштар начини Решпекта за правог вахтмајстора. И да је дуже остао обрштар командант регименте, још лако може бити да би Решпект постао био официр. И то ће и бити узрок што Решпекту "ритмајстор"[11] не да да се жени, да узме Аницу, јер је Аници још у ропству задао реч, шта више заклео се, да ће је узети, и већ је време ту да реч одржи. Али не даду му. И официри су га волели, и обично би га звали "Mordkerl", што истина није баш лепо име, али многи му завиде. Тек у ратно доба показао би им Решпект свима да их је као коњаник надмашио. Но дође по Решпекта жалостан глас да је његов обрштар за ђенерала аванџирао,[12] и мора у Италију. То је за Решпекта велики ударац. Ко ће њега одсад у невољи да заштити?

Велика се промена учини. Обрштар оде као ђенерал у Италију, са целом породицом. Пре него што ће отпутовати, дозове к себи Решпекта, најпре га пофали да је добар војник, но да је жесток, да мало укроти своју нарав, јер може страдати, а он, обрштар, као отац водиће бригу за њега и у Италији, и ако чује да се годину дана добро владао, за то време гледаће да га у своју близину повуче. Тек што није казао да ће га официром начинити. И да му покаже да га воли, опет му дванаест дуката поклони.

Дође нов обрштар, и Решпект буде њему од ђенерала препоручен. Сад се у регименти све изменило. Нов обрштар, један је мајор умро, два ритмајстора су аванџирала; читава граја у регименти ко ће шта бити. Обрштар је као обично, строг и добар, али Решпекта не познаје као пређашњи, па ће се више ослањати на мњење виших официра. Решпектов ритмајстор постане у другој регименти мајор, ађутант опет у другој регименти ритмајстор, све сами Решпектови пријатељи, а на њихово место нови долазе. Решпект добија ритмајстора који је од улана дошао. Прави Пољак, жесток, нестрпљив.

Приповедају ритмајстору о Решпекту и добро и зло, како који; он себи зло боље забележи. Нов обрштар тог ритмајстора је јако у вољи имао, и на његову реч много је давао. Није ниједан био ожењен, и заједно су ручавали. Пређашњег обрштара млађи расејали се. Аница узела себи собу, и чека да се по њој што преокрене. Ритмајстор и Решпект имали су обоје неке опорине у себи, која се ни једном ни другом није допала. Ритмајстор је хтео да све око њега и пред њим трепће; Решпект опет неће над собом тирана да трпи, ма он ко био. Једаред при муштрању ритмајстору падне у очи Решпектова кравата, поправља је, дрма, каже: "Не стоји добро", да Решпекту укор. Није ништа кравати фалило, само хоће да Решпекта секира. Решпекту крв подиђе, још мало па ће имати посла ритмајстор, но срећом оде даље. Решпекта, дуплованог хусара, тако изобличи ритмајстор.

Но то је још мало.

Приликом једног великог вежбања падну два момка у ескадрону с коња; један је баш до њега био; узме улар тог коња па га даље вуче. У гужви други коњ му од доламе на рукаву зубма комад подера. Решпект није то приметио, а није одмах ни могао приметити, али примети око ритмајсторово, па заповеди: "Халт!", и Решпект мора сићи с коња одмах да сашије рукав, и добије још жешћи укор што није одмах подеран рукав приметио и из "сакумпака" иглу и конац извукао да шије. Тако се са регрутима поступа, а не са ветераном "дуплим хусаром", као што су га његови прости момци звали.

Мисли се Решпект шта да ради: да га тужи обрштару, обрштар је његов, неће му ништа бити, још може сам страдати. Засад ће још прећутати, чека трећу прилику. Зове га ритмајстор неког налога ради. Решпект зна опет да нешто неће добро бити, види да га гони, а ту један који тај пасти мора, баш и сам приправи се да покаже да није кукавица. Накриви сам кравату да не стоји; добро, изазиваће тим ритмајстора. Кад уђе, одмах примети ритмајстор како му стоји кравата; пада јако у очи, види сам да га Решпект; изазива. Ту је и један каплар, па пише. Ритмајстор дође у јарост, па се приближи и запита га љутито како му стоји кравата. Решпект му одговори да му у кравату руком не дирне: како тако стоји, он ће је сам поправити. Ритмајстор не само да му додирне, него провуче прст кроз кравату, и дрма га јако, вичући: "свиндур", "рацка швиња!", јер Пољак кад псује и хоће да увреди, најрадије том четвороножном животињом нагрди. Решпект га груну у прса, ритмајстор одфркне, али у тренутку прискочи и Решпекта по образу жестоко удари, да га одмах крв облила. Решпект ухвати одмах за гушу ритмајстора, и прикује га руком зиду, да се маћи не може. Каплар устаде, не зна шта да ради, хоће да виче аларм, али га Решпект опомене да то не чини, јер ће обоје с њим погинути, но да ће он сам ствар поштено уредити. Каплар на срећу добро је живео са Решпектом, а мрзи ритмајстора, и не мари да извуче фуру, само да га не удави. Решпект тако га стиснуо да му не да ни говорити, па онда ћуши га по образу, али га не окрвави, па му рече: "Ево враћам зајам". Вели да га пушта, јер га се не боји: ако га опет нападне, он ће сабљу употребити; ако тужи, страдаће и он. "Знај, капетану, да се зовем Васа Решпект!"

И доиста пусти га, метне мараму да задржи крв и оде, а остави ритмајстора убезекнута, окамењена, не може да се разбере. Кад је к себи дошао, поче каплара укоравати да ће и он зло проћи зашто му није помогао, зашто није алармирао. Но каплар му одговори паметно да у регименти нема таква два који би Решпекта савладали, и да је алармирао, док би у помоћ дошли, од Решпекта не би од њих ни један жив остао; а сам ритмајстор је започео и окрвавио Решпекта, а овај га ћушио, а он би морао то по савести посведочити, па се не зна по ког би горе било. Но даје реч и заклиње се да неће ником о томе ни речце говорити, а држи да ће и Решпект у свом интересу то исто чинити, па најбоље да се ствар тако забашури.

Ритмајстор најпре прети, иде горе доле, мисли се да ли да затвори Решпекта, и опет проба, покушава, тента каплара не би ли како уз њега био, но овај чврсто се држи, па ритмајстор каже му да се та ствар мало прећути док се не домисли шта ће чинити. И за чудо, ритмајстор је капитулирао.[13] Насртљиви људи обично кад добију лекцију, а они се повуку и забашуре. Каплар је одмах отишао Решпекту да му јави како ствар по њега рђаво не стоји, само нек ћути. Решпект му каже да се он није ништа ни бојао, јер се он бранио, а и за уво ритмајсторово нешто важи, не сме га тужити, но до душе неће ни он телалити. Па још и то дода да он предвиђа своју судбу, да ће или он са ритмајстором, или ритмајстор са њим једаред зло проћи.

Ону ноћ каплар и Решпект били су заједно, и добро су провели. Каплар из коже да изиђе од радости што је ритмајстор тако прошао; а Решпект опет као лав кад изиђе из борбе као победилац, ма и крвав, поносно растреса своју гриву, поносним погледом на каплара диже чашу, па се с њиме куца.

Ритмајстор ћути, али освета у његовом срцу тиња. Доћи ће прилика. Сам ритмајстор од сада не може му ништа, јер ако га буде и од сада дражио, биће горе. Но он ће то преко других чинити. Обрштар му је на руци; изради да се са ескадроном промени, да не буде у његовом ескадрону Решпект. Он преда свој ескадрон другом, а од овога прими његов. Оба ритмајстора присни су пријатељи. Наговори овог да гони Решпекта. Овај је на то готов. Свуд се налазе шпицлови и денунцијанти, па тако и овде. Један каплар из ескадрона пређашњег ритмајстора, ког је Решпект кушао, знао је добро да овај мрзи Решпекта, и некако посредно дозна да ритмајстор не би за зло примио кад би Решпекту у нечему наудио Дође једно вече у биртију; онде Решпект седи озбиљно и пије. Пред њим пуна чаша. Каплар и не пита, но узме Решпектову чашу па непонуђен испије. Био је мало надеран. То је увреда: каплар вахтмајстору или испред вахтмајстора да узме непонуђен чашу и да испије, па још каплар из туђег ескадрона! То је много. Но Решпект још се умерава, само га мрким погледом пресече и рече му: "Ви, каплару, имате рђав обичај туђе вино пити", па узе испијену чашу преда се. Каплар је био јак и уздао се у своју снагу; али шта је према Решпекту, кад је Решпект рис?

Но каплар смеши се, хоће да му пркоси, па како Решпект напуни чашу, а каплар руком за чашу. Но Решпект, ражљућен, дигне чашу и проспе каплару у лице. То каплар једва дочека, па ти на Решпекта, да га ухвати за гушу; но Решпект ђипи, спопадне га и сруши, и за тили час тако га истуче да су га морали кући носити и каплар осам дана одлежа, тако га насакатио. Решпект се сам пријавио. То је ритмајстор једва дочекао. Решпект је био кажњен, и деградиран, и премештен је из обрштарске дивизије у другу мајорску дивизију, други ескадрон, на штацију М. Осим тога у кондуити и то му је забележено да је "Quartalseufer".
То је страшно, то је велики удар за Решпекта: кажњен, деградиран, премештен, и још "Quartalseufer ".; онај Решпект ком су толики ђенерали и официри "браво" викали, који је "дупли хусар", то је страшно! "Quartalseufer", та баш није истина, то није Решпект.

"Кварталсајфери" звали се они солдати који су по два три месеца мирни, не иду у биртију, не пију вино, и новац куцкају; па кад накуцкају, онда изишту "урлауб" на један дан, и ноћ овамо рачунајући, па иду од биртије до биртије, пију, па на послетку у каквој биртији се потуку, неке избоду, покрхају, поваљају све, па дођу и они с плаветним оком кући. Ту после на рапорт изфасују[14] каштигу, па су опет донекле мирни и куцкају, док им опет на памет не падне, па пик на ново.

Дакле Решпект оде на штацију М. као прост војник. То га је страшно огорчило.

На његово место постаде вахтмајстор онај каплар с ким је добро живео, то јест кога је трпео, и онај први ритмајстор дозва га к себи и рече му да га он препоручио на Решпектово место за вахтмајстора, као бајаги кад не би већ и онако на њему ред био. А то све зато да не приповеда како је са Решпектом прошао.

Инди[15], ритмајстор је цел своју докучио, осветио се.

Решпект као прост војник чеше коње, све сам пуцује,[16] тако као кад је регрут постао, и под позорљивим је оком.

Неће више никад постати у регименти вахтмајстор.



Аница је дошла за њим на штацију.

Сад му нико не смета, намеран је већ једаред њу за жену узети, ма га шта коштала. Само док се мало опет привикне новом стању, док својим владањем ритмајстора задобије да му иде на руку, и док се Аница стани.

Ритмајстор је чуо за њега, видео га је и у логору како је "баку" победио. Био је племенита осећања, и у срцу јако је сажаљевао Решпекта; у поверљивом друштву рекао би да је прави хусар, али му се није хтео такав спољашно показивати, у толико мање што је већ унапред рђаво препоручен.

Ритмајстор га употребљавао да му јаше коње, и то му стање мало олакшало. Решпект је као солдат свуд на свом месту; нема замерке. Могао би му цео ескадрон поверити, особито у битци, и тај ескадрон ког би Решпект предводио не би се постидео.

Аница отвори биртију; новаца је имала. Добро иде, гостију доста, јер је Аница вредна, умешна и не сипа воду у вино а и прилична је, да не кажем лепа, и чиста. Решпект је имао доста времена, да је могао к њој долазити.

Био је један каплар који Решпекта није трпео, а бацио је око на Аницу. Он није мислио да је Аница испуњена верношћу, да је та верност и љубав између ње и Решпекта страдањем дугим запечаћена. Држао је за обичну лепу лупачу која за региментама блуди као многе друге, и да и она мења срца као он ескадроне. Превариће се. Кад Решпект није онде, каплар је ту, па каплар занима Решпекта, само да он уграби времена сам с њом бити. Његова насртљивост несносна је Аници, и не једаред му је рекла да је се махне, јер ће зло проћи. Каплар се смеје, за то и не хаје, не боји се он Решпекта. И Решпект је приметио куд каплар смера, и својим понашањем у биртији да му знака. Но у колико Решпект Аницу већма чува, у толико већма љубав у каплару запламти. Он, вели, мора Аницу преотети. А и Решпект је челик биће гужве.

Решпект добије на дваест и четири сахата допуст, и оде Аници. Седи мирно, једе, пије. Кад већ пред ноћ, али ето каплара, мало накресан, па и он седне; зна да има Решпект допуст, па му ништа не може. Каплар једнако пије, па неће да иде, а неће ни Решпект, само мери каплара. Овај се баш узјогунио, па све се са Аницом шали да Решпекту пркоси. У Решпекту све већ ври. Много му не треба. Аница каже да је време да се иде кући, каплар неће; каже: онда ће ићи кад се њему уздопада. И тако је трајало све до три сахата. То је каплар и чекао. Труби "ревељ".[17] Сад каплар устане па приђе к Решпекту, и пита га докле траје тај његов допуст, да се одмах искаже. Решпект каже: до десет сахати, кад је јуче наступио у исто доба. Каплар каже да није истина, већ само до "ревеља", и наложи му да се кући мота. Решпект неће. Каплар поче му пребацивати његову издржану казну и деградацију, и ухвати га за прса да вуче напоље, и виче: "рихтајг, марш!",[18] па му још опсује "рацког" бога.

Сад је већ прекипело, не може га више ни Аница уталожити; заборавио се на све, и на своју памет, крв му се на очи навукла. Одскочи, дохвати мало даље лежећи велики касапски нож, каплара једном руком шчепа за прса, а другом ножем пробурази га. Каплар рикне и сруши се. Још мало па је мртав. Аница вришти, јауче косе чупа, падне на колена пред Решпектом, преклиње га шта је учинио, убио и себе и њу. Решпект мало стане, разгледи се; језа га спопадне кад види шта је учинио, узме чашу ракије, па по земљи ваљајућу се Аницу дигне, мете на кревет. Она је сирота обнезнањена, лежи као мртва од несвести. Решпект је добро у лице погледи, загрли, стисне и пољуби, па узме кључ, изиђе напоље, и закључа врата, да не би патрола каква натрапала.

Решпект сав крвав оде у стан ритмајсторов и лупа му на прозор. Ритмајстор ђипи, гледи кроз прозор, пита ко је, шта ће. Решпект одговори да је он убио каплара, но пријављује се и предаје сам као убица: неће бежати, не треба му патрола, и показује крваве руке. Ритмајстор најпре, убезекнут, не верује му; био је Решпект рђаво описан, па је држао да је у пијанству што мање починио, па му то и пребаци да је пијан. Решпект заклиње се да је убио каплара. Ритмајстору није на ино, спреми се и одмах наредбу учини да се Решпект затвори. Још Решпект кључ преда.

Кад отворе врата Аничина, а оно каплар доиста мртав лежи, а Аница савија се у грчевима. Ту је већ и лекар, каплару се не може помоћи, изнесу га мртва на обдукцију[19], а Аницу мало по мало поврате к себи, али онда и њу затворе, због сумње није ли и она при убиству саучествовала. Ствар се констатује у истрази као што се Решпект исповедио; све се судара; знали су многи да је каплар за Аницом ишао, код каплара се нашли његови новци и све; дакле није "Raubmord, лоповско убиство, већ убиство из прве фурије, и Решпекта осуде само на дванаест година тешке робије, а Аницу прогласе за невину.

Ритмајстор је Решпекта јако жалио; баш га хтео за каплара да начини да се то није догодило. Доцније, кад је чуо ђенерал, и тај га је жалио.

Но његов негдашњи ритмајстор, који је с њим насео, тај га није жалио, шта више тако се радовао да, кад је то чуо, други дан неколико је њих почастио, не казујући зашто: тако се његова ситна душа наслађавала том јадном победом, у којој је побеђени већи него победилац.

И шта је Решпекта до тога довело да баш убије каплара?

Опсовао му "рацког" бога, Аницу је задиркивао. Јел' за то што му бога опсовао, или из љубоморства, или из оба узрока? До душе за Решпекта је могла бити и Аница сама томе узрок, јер је Аница била оквир у ком су била намалана његова страдања и нежна љубав. Ко у Аницу дирне, тај је напред могао знати да ће зло проћи, и да је каплар боље познавао Решпекта и Аницу, и сад би живео.

Решпекта одведу на робију у М. Аница оде у М. и онде стани се. Регимента је изгубила свог првог хусара.

Објашњења[уреди]

1 Маршбефел, нем. Marschbefehl, заповест за марш.

2 концентрирунг, нем. Koncertrirung, концентрација трупа.

3 Капитулација, лат. capitulato, овде у смислу: рок војне службе.

4 Женирати, франц. gener, сметати.

5 Фелдбабод, мађ., наредник.

6 Штелунг, нем. stelung, став.

7 Караколирати, франц. caracoler, терати коња полулево и полу-десно.

8 Трипловати, франц. tripler, утростручити.

9 Тура, франц. tour, обрт.

10 Бака, мађ., редов војник.

11 Ритмајстор, нем. Rittmeister, коњички капетан.

12 Аванџирати, франц. Avancer, напредовати.

13 Капитулирати, лат. capitulare, предати се, овде у смислу попустити.

14 Изфасовати, нем, fessen добити, навући.

15 Инди, дакле.

16 Пуцовати, нем. putzen, чистити опремати.

17 Ревељ, франц. reveil, устајање.

18 Право, марш. -

19 Обдукција, дат. obductio, секција.