...
Тад повуче ту Јанкову сабљу,
Па појури тридесет делије.
У делије јуриш учинила,
Све делије по друм потикала,
Арамбашу старог погубила.
Тад си приђе Јанку младожењи,
И узеде његове чекије,
Убоде се у то клето срце:
„Лежи, душо, с Јанка да лежимо,
Ако нисмо на живот живели,
Е да би се душе саставиле!“
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 115.
