Варала се змија и девојћа

Извор: Викизворник


[Варала се змија и девојћа]

Варала се змија и девојћа,
преко плота у црвену ружу.
Оздол иде терзија[1] Манојло,
ћимну с аршин те змију удари.
Змија га је љуто проклињала: 5
„Проклет да си, терзија Манојло,
кад се жениш, да се позадужиш!“
Ожени се терзија Манојло,
ожени се и позадужи се.
Што имало, све за дуг издало: 10
издало је девет воденице,
издало је девет ваљавице,
па повело своју стару мајћу.
Сретоше га два млада дружина.
Па говоре два, млада дружина: 15
„Куд поведе своју стару мајћу?
Ел ђу водиш пазар да ти гледа?"
Т'г говори терзија Манојло:
„Не водим ђу пазар да ми гледа,
веч ђу водим да ђу препродавам. 20
Кад се жени, ја се позадужи,
те продавам своју стару мајћу."
А дружина Манојлу говоре:
„Не продавај своју стару мајћу,
веч си води своје прво љубе." 25
Он поведе своје прво љубе;
сусрете га Турче јаничарче,
па си пита терзију Манојла:
„Тако м’ Бога, терзијо Манојло,
куде водиш своје прво љубе?" 30
А говори терзија Манојло:
„Кад се жени, ја се позадужи,
па што има, све за дуг издадо,
па поведо своје прво љубе."
Прекупи га Турче јаничарче, 35
па одведе у ладне одаје.
Кад је било к ночи по вечери,
искочило Турче јаничарче.
Свуде ведро, над њи облачина,
у облаку чудно пиле поје: 40
„Вала Богу, вала јединому,
где је било, да ли че да буде,
братак сестру за љубе да узне!"
Па говори Турче јаничарче:
„Тако м’ Бога, убава невесто, 45
ја искочи на двор пред одаје,
Свуде ведро, над нас облачина,
у облаку чудно пиле поје:
„Вала Богу, вала јединоме!
Где је било, где ли че да буде, 50
братак сестру за љубе узима!".
Па говори Турче јаничарче:
„Тако м’ Бога, убава невесто,
имала ли с’ брата најмладога?"
Одговара убава невеста: 55
„Имала сам брата најмладога.
Кад је било некад размирина,
па су ми га Турци потурчили.
Кад је било мало и малечко,
ја сам њега с прстен ударила, 60
и белегу њему начинила."
Кад то чуло Турче јаничарче,
он подиже феса црвенога,
те му виде белегу на лице.
Па си узе убаву невесту, 65
па си врати терзији Манојлу,
и даде му убаву невесту,
и даде му паре, те с’ одужи.

Гњилан. (Пева се у Нишави у многим селима.)



Референце[уреди]

  1. Овде з одговара староме з (дз).

Извор[уреди]

  • Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 360-362.
  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 68-69.
  • Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 52-54.