Валио се Иван у дружини, ладо:
„Имам љубу што гу нигде нема, ладо,
за њим се је земља размирила, ладо,
Каравлашка и Карабогданска, ладо,
када оди земља се подводи, ладо, 5
кад се смеје тек сунце да греје, ладо."
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Драгослав Антонијевић, Алексиначко поморавље, Српски етнографски зборник - Живот и обичаји народни, књ. 35., Српска академија наука и уметности, Београд, 1971., стр. 218.
