ВЕРЕНИЦИ

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
ВЕРЕНИЦИ
Писац: Мита Поповић


MitaPopović.jpg




     ВЕРЕНИЦИ

Ти си звезда среће моје,
     Ти плетиља санова ми,
Ти и врело од песама,
     Ти и жиће живота ми;
И био би нанизао
     На ибришим ситну росу,
Да накитим, да украсим
     Мирисаву твоју косу;
Допев'о би са истока
     Рујну зору да те служи,
Занео би и славуја
     Да се вазда теби тужи;
Би пустио мало тиче
     Врело срце из недара,
Нек ти свака часка лака
     Све дивније песме ствара;
Па од цвета — од песама
     Градио би кревет теби:
Тиме ваљда, дико моја,
     Увредио тебе не би;
Скинуо би звучне струне
     Са гусала у милоти,
Па од струна са гусала
     Покривало градио ти;
Би скупио светле сузе,
     Што их око до сад проли...
Ал' ти мени не верујеш,
     Да те драги воли!

Много пута, кад ми душа
     Попуца од тешка бола:
Седио сам, писао сам
     Крај малена свога стола,
Врелом крвцом писао сам
     Из срдашца огњевита
Из препуна тог дивита
     Тужне песме, ружо вита!
Раскидо сам, раздер'о сам
     Од санова светли вео:
Е без тебе ни санова
     Ни покоја нисам хтео;
Проклео сам и молитве
     И миље и благосове
И велику загонетку,
     Штоно језик жићем зове;
Истргох се из наручја
     Добрих својих пријатеља;
Нисам им'о у недрима
     Никакових више жеља:
Тек пупољак твога миља
     Тек мени да мири, цвати
И пред богом и пред људма
     Да те мојом могу звати!
И рек'о сам, да без тебе
     Нема жића по менека,
Да надеђа ти си моја
     И овог и оног века,
Да без тебе све ме вређа
     И благосов да ме боли...
Па ти ни сад не верујеш,
     Да те драги воли!

Па реци ми, да те чујем,
     Реци, душо, шта би хтела?
Пусти речи, да те чујем,
     Каква ли је твоја жеља?
Хоћеш ваљда, поред мора
     Да ти стена будем стара,
Што ју вечни вихар бије
     А блискава муња пара?
Хоћеш ваљда, да орлове
     Доварам на очи своје,
Нек их орли кољу, пију,
     Што су тебе, чедо моје,
Што су тебе погледале
     У заносу љубавноме
И у теби среће хтеле
     Увређеном срцу моме?...
Хоћеш трње да покупим
     По горама чарним, густим,
Па на трње да си свију
     Ојађену душу спустим,
Нека се на трњу мучи
     Без надеђе у спасењу
Што ј' за тобом полетила
     У љубавном усхићењу?
Ил' ћеш срце из недара,
     Да га распнем на крст мука,
Нек се пати сва до века
     Без лелека и јаука —
Нек' се пати, што је за те
     Заиграти лудо смело
Што је чисте осећаје
     Поклонити теби хтело?
Пусти речи, да те чујем,
     Вереник те верни моли —
Шта да ради, да му кажеш:
     Сад верујем, да ме воли!




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 131 година.