В'ЈЕТРИЦУ
Ој вјетрицу, њежни
Љета разблудниче,
Да је мени твоје
То ваздушно биће!
По небеском пољу
Волан обл'јетати.
И дисањем својим
Звјезде устрептати;
Пирнув дух не виђен
Низ то море глатко.
На валу му малом
Љуљкати се слатко;
Око витих грана
Играт' с' у дубрави,
Љупко жаморити
У цв'јеђу, у трави;
На крилима својим
Носит' жубор птице;
Уздах њежна срца,
Мирис љубичице,
Па гладећи њиме
Моми лице б'јело
Спустит' јој се кришом
У њедарце врело.
Да осјетим како
Ту јој срце бије,
За ким ли по срцу
Уздах јој се вије.
Ој в'јтрицу, њежни
Љета разблудниче,
Дај.ми за час твоје
То ваздушно биће.
А ја за то теби
Зрак ћу духа мога
И моћ позајмити
Чуства љубавнога.