Бјелић Игњатије
0001 Протужио Бјелић Игњатије
0002 Уз кољено славном господару,
0003 Господару Чупићу Стојану:
0004 „Господару Чупићу Стојане!
0005 „Ево има шест година дана,
0006 „Како тебе дворим, господару,
0007 „Боље т’ служим него баба мога,
0008 „А од сад те ја служити не ћу:
0009 „Ви с Турцима мира учините,
0010 „Једни другим вјеру задајете,
0011 „Ви Србиње своје позаптите
0012 „Не дате им ићи у Турћију
0013 „Ни Турака бити ни робити;
0014 „У Турчина тврде вјере нема:
0015 „Све нас Турци на вјери харају,
0016 „Јуче су нам жалост учинили.
0017 „Ев’ Шуманца Мићу погубили,
0018 „Уцвјелили и оца и мајку,
0019 „И украли коња испод мене,
0020 „И на коњу одн’јели оружје,
0021 „Мноме јесу учинили спрдњу:
0022 „За живота коња м’ одведоше,
0023 „И од мене оружје однеше;
0024 „Веће чу ли, Чупићу Стојане!
0025 „Дај ти мене, ако Бога знадеш!
0026 „Да ја идем у земљу Турћију,
0027 „Не би л’ своју покај’о срамоту;
0028 „Ако ли ми ти то дати не ћеш,
0029 „Вјера моја тако ми помогла
0030 „Не ћу служит’ тебе, господару,
0031 „Ни ћу служит’ цара ни ћесара,
0032 „Већ ћу узет’ пушку по средини,
0033 „Па ћу одбјећ’ гори у хајдуке,
0034 „Не би л’ своју покај’о срамоту,
0035 „Ил’ не би ли изгубио главу;
0036 „Под срамотом овом остат’ не ћу.”
0037 Ал’ бесједи Чупићу Стојане:
0038 „Буљубаша, Бјелић Игњатије!
0039 „Ја не чиним мира са Турцима,
0040 „Нит’ ја држим вјере у Турцима:
0041 „Купи друштво по богатој Мачви,
0042 „Па ти иди те покај срамоту,
0043 „Ходи мудро, не погини лудо,
0044 „И по Мачви избирај дружину,
0045 „Не остави Чоњаге Живана;
0046 „А кад друштво покупиш од Мачве,
0047 „Ти позови новога бимбашу,
0048 „Та новога Катић’-Симеуна,
0049 „Нек покупи своје Прекодринце,
0050 „Који знаду стазе преко Дрине,
0051 „Па ако ћеш мене послушати,
0052 „Не остави голог сина Зеке,
0053 „Голог сина Зеке буљугбаше:
0054 „Зеко знаде по Босни каменој,
0055 „Ђе се може добит’, ђе л’ изгубит’,
0056 „На богазу ђе ће дочекати;
0057 „А кад, Игњо, друштво сакупите,
0058 „Тад сви Зеку у образ љубите,
0059 „Нек вам Зеко буде старјешина,
0060 „Штогођ рече Зеко, послушајте.”
0061 Кад то чуо Бјелић Игњатије,
0062 Капу скиде, на земљу је баца,
0063 Па Чупића у руку пољуби,
0064 Ниже руке у четири скута
0065 И пред Стоком у земљицу чарну;
0066 Па му ’вако Бјелић бесједио:
0067 „О вала ти, слатки господару!
0068 „На твом дару, на слаткој бесједи.”
0069 Узе Бјелић шару за средину,
0070 Па он зађе по богатој Мачви,
0071 Те накупи двадесет Мачвана
0072 И пред њима Чоњагу Живана,
0073 Оде с друштвом Дрини на обалу,
0074 Па он пише књигу на кољену,
0075 Те је шаље новоме бимбаши:
0076 „Господару Катић Симеуне;
0077 „Да си брзо к мени води Дрини,
0078 „Доведи ми неколико друга,
0079 „Да идемо у земљу Турћију,
0080 „Да срамоту моју покајемо,
0081 „Данас моју, ја ћу сјутра твоју.”
0082 Кад то чуо Катић Симеуне,
0083 Хитро скочи, припаса оружје,
0084 Па накупи двадест Прекодринац’,
0085 И поведе Прекодринца Раду,
0086 Радивоја, старога курјака,
0087 Који добро пушком бити знаде,
0088 Коме пушка назалуд не пуца;
0089 Води друштво Бјелић Игњатији.
0090 А кад Игњат Симу опазио,
0091 Пред њим скочи на ноге лагане,
0092 Руке руче, у лица се љубе,
0093 Па уједно друштво саставише,
0094 Све се друштво редом изљубило,
0095 Нерођена браћа к’о рођена,
0096 Ту се њима мало учинило,
0097 Већ саију шаљу Парашници,
0098 Голом сину Зеки Буљубаши:
0099 „Да наш брате Зеко Буљубаша!
0100 „Да си брзо Дрини валовитој,
0101 „И поведи голаћа јунака,
0102 „Да идемо у земљу Турћију,
0103 „Да срамоту моју покајемо,
0104 „И Шуманца Мићу осветимо.”
0105 Саија је Зеку застанула
0106 У меани, ђе он пије вино.
0107 Када Зеки таки хабер дође,
0108 То га Зеко једва дочекао,
0109 Па потеже пушку од појаса,
0110 Својој пушци живу ватру даде,
0111 Кад Зекина пуче пушка мала,
0112 Аваз оде по свој Парашници,
0113 Сви голаћи пушку познадоше.
0114 Да је пушка Зеке Буљубаше,
0115 Сви голаћи Зеки дотрчаше
0116 Под оружјем и под свом оправом,
0117 Долеће их четири стотине.
0118 То се Зеки много учинило,
0119 Уста Зеко одбирати друштво,
0120 Ев’ изабра деведесет брата,
0121 А триста их натраг повратио;
0122 Оно триста сузе прољевало,
0123 И овако Зеки говорило:
0124 „Господару Зеко Буљубаша!
0125 „Што смо гори те нас на бој не ћеш?”
0126 Ал’ бесједи Зеко Буљубаша:
0127 „Ни сте гори, већ мени једнаци,
0128 „Ко ће море чуват’ Парашницу?”
0129 Узе Зеко шару за средину,
0130 А за њиме деведесет друга,
0131 Па он оде Дрини на обалу.
0132 Кад га вид’ле двије поглавице,
0133 Пред Зеком су на ноге скочиле,
0134 Руке руче, у лице се љубе;
0135 Па међу се Зеку посадише.
0136 А уједно друштво саставише,
0137 Ту се саста сто и триест друга.
0138 Онда рече Бјелић Игњатије
0139 И бимбаша Катић Симеуне:
0140 „Да наш брате Зеко буљубаша!
0141 „Од сад нама буди старјешина,
0142 „Штогођ речеш, тебе ћемо слушат’,
0143 „А води нас на тјесне богазе,
0144 „Ђе би какве дочекали Турке,
0145 „Да срамоту нашу покајемо.”
0146 Онда рече Зеко Буљубаша:
0147 „Ако мене, браћо, услушате,
0148 „Биће доста меса и гавраном
0149 „И у гору зелену курјаку.”
0150 То рекоше, на ноге скочише,
0151 Докопаше пушке по средини,
0152 Валовиту Дрину пребродише,
0153 Машише се пусте Семберије.
0154 У пустињи обрасла је трава,
0155 Та добри би коњи посустали,
0156 Јер се трава газити не даде,
0157 Зеко пође, па с друштвом почива,
0158 Не ће свога друштва да умори,
0159 Док прегази пусту Семберију
0160 Пак се маши луга Посавскога,
0161 Лугом прође село Црљеново,
0162 А кад прође село Црљеново,
0163 Те је био покрај воде Саве
0164 И на Сави скеле Суботишта,
0165 У по луга сједе почивати.
0166 Ту спртише торбе пртењаче,
0167 Отворише дрвене чутуре,
0168 Све два и два сјеше ужинати,
0169 А заједно до три поглавице.
0170 Онда рече Зеко Буљубаша:
0171 „Да мој брате Бјелић Игњатија!
0172 „Господару ти Катићу Симо!
0173 „Куда ћемо, на коју ли страну?
0174 „Да би ишли Брчко поробити,
0175 „Далеко је бјежат’ низа Саву;
0176 „А да би се натраг повратили,
0177 „Бијељину би ми поробили,
0178 „Бојати се војске од Турака,
0179 „Па можемо лудо изгинути
0180 „На Јаменој скели Суботиште:
0181 „Кад сам гође на њу долазио,
0182 „Та на њој сам шићар задобио,
0183 „Све по једног друга оставио,
0184 „Она ми је срећна и несрећна,
0185 „Нека знате, и сад ће остати,
0186 „Останути који гође брата,
0187 „Да радимо да не оставимо.
0188 „Веће, браћо стотина голаћа!
0189 „Није л’ мајка родила јунака,
0190 „Да се испне на највише дрво,
0191 „Да погледа друму Суботишком,
0192 „А на скелу, прооде ли Турци,
0193 „Дал’ на скелу, јал’ са скеле, браћо,
0194 „Суботиште нигда није празно.”
0195 Сви јунаци ником поникоше,
0196 Не пониче Чоњага Живане,
0197 Веће узе пушку за средину:
0198 „Ја ћу ићи близу друма, Зеко!
0199 „Па се крај њег’ на дрво попети,
0200 „Како могу виђет’ на све стране,
0201 „Све ћу теби казат’ од истине.”
0202 Заскака се Чоњага Живане,
0203 Како љељен од три годинице,
0204 Па он оде друму Суботишком,
0205 Украј друма на дрво се пење,
0206 Па погледа на обије стране,
0207 Али Турци цареве ичаге,
0208 Ал’ промичу на скелу Јамену,
0209 И на силу рају поћерали,
0210 Раја гони коње и коморе,
0211 Јера тада од Босне везире
0212 С Нијемцима, брате, трговаше,
0213 Из Њемачке рану узимаше,
0214 Чим ће везир своју ранит’ војску;
0215 Ту је млого свјета и комора,
0216 Млого Турак’ цареви ичага:
0217 Једни истом Саву прелажаху,
0218 Други топрв на Саву долазе.
0219 Кад то виђе Чоњага Живане,
0220 Он се врати, па казује Зеки.
0221 То је Зеко једва дочекао,
0222 Па устаде на ноге лагане
0223 И овако друштву бесједио:
0224 „Чујеш брате Бјелић Игњатије!
0225 „Како ћемо ударит’ на Турке?”
0226 Ал’ говори Бјелић Игњатије:
0227 „Сјетуј, Зеко, ти си старјешина.”
0228 Онда Зеко поче сјетовати:
0229 „Господару Катић’ Симеуне!
0230 „Е ти јеси госпоством најстар’ји,
0231 „Узми друштва, па ти друма чувај:
0232 „Господски су пути и друмови,
0233 „А хајдучки тијесни богази!
0234 „А ти брате Бјелић Игњатије!
0235 „Твоја кавга, за тобом смо пошли,
0236 „Ти удари са својом дружином,
0237 „Иди, Игњо, лугом зеленијем
0238 „Уза Саву, уза воду ладну,
0239 „Ти ћеш најпр’е ударит’ на Турке;
0240 „Ако Турци почну бјежат’ млади,
0241 „Не ће Турци бјежат’ низа Саву,
0242 „Нит’ ће Турци друмом широкијем:
0243 „Знаду Турци, на друму ј’ бусија,
0244 „Већ ће Турци побјећ’ уза Саву;
0245 „Ја ћу моју дружину узети,
0246 „Па ћу засјест’ Турке од запада,
0247 „Недам њима уза Саву проћи.”
0248 Мучно било Катић’-Симеуну,
0249 Јер у њега цигло двадест друга,
0250 Заплака се Катић Симеуне
0251 Голом сину Зеки Буљубаши:
0252 „Дај ми, Зеко, дружше у зајам.”
0253 Зеко даде тридесет голаћа,
0254 Та даде му, ријечи не рече.
0255 У Игњата двадесет Мачвана,
0256 Ваља њему најпре ударити,
0257 Ал’ је страшно са мало дружине,
0258 Веће Игњат Зеки бесједио:
0259 „Дај ми, Зеко, у зајам дружине.”
0260 Даде Зеко, ријечи не рече,
0261 Даде Игњи тридесет голаћа.
0262 Зеко узе понајмање друштва,
0263 Понајмање тридесет голаћа.
0264 Оде Симо друму са дружином,
0265 Симо оде су педесет друга,
0266 Оде Бјелић право од истока
0267 Уза Саву са педесет друга,
0268 И овако Зеко бесјеђаше:
0269 „Нико пушке прије да не баца,
0270 „Док не пукне пушка Бјелићева,
0271 „Па остали на глас полетите
0272 „Са свих страна, Турке забуните;
0273 „Млого Србља има са Турцима,
0274 „Ту хоћемо душу потопити,
0275 „Све гледајте, Србља не уд’рите,
0276 „Та чувајте, браћо, не шал’те се.”
0277 То рекоше, па се растадоше,
0278 Оде Зеко засјест’ од Запада,
0279 Да не бјеже Турци уза Саву.
0280 А кад Симо на друм изашао,
0281 Враг му не да, бусије чувати,
0282 Веће Симо друмом путоваше,
0283 Па на Турке често извирује
0284 И дружини својој проговара:
0285 „Браћо моја, педесет јунака!
0286 „Да ми браћо Зеке не слушамо,
0287 „Већ да прије уд’римо на Турке,
0288 „Не би л’ више добили шићара.”
0289 Ал’ бесједи тридесет голаћа:
0290 „Господару Катић Симеуне!
0291 „Кад смо ћели унаточ радити,
0292 „Јера си нас од Зеке искао?
0293 „Ми не ћемо уд’рит’ прије Зеке.”
0294 Ал’ не слуша Катић Симеуне,
0295 Већ се ближе Турцим’ прикучује,
0296 У то доба Турци привиђеше,
0297 Привиђеше Симу и бусију;
0298 Па се болан Турци узодаше,
0299 Сташе своје потпрашиват’ пушке
0300 И оружје себи привлачити.
0301 Када виђе Катић Симеуне,
0302 Да су њега привиђели Турци,
0303 Викну Симо Прекодринца Раду:
0304 „Земљи падај, старац Радивоје,
0305 „Земљи падај, пушци огањ даји,
0306 „Веће су нас привиђели Турци,
0307 „Ти на залуд пушке бацит’ не ћеш.”
0308 Земљи паде старац Радивоје,
0309 Земљи паде, шарци ватру даде;
0310 Када шара пуче Рад’војева,
0311 Оде аваз на четири стране,
0312 Познадоше у земљи Њемачкој,
0313 Да је пушка Прекодринца Раде.
0314 Ђе је глед’о, Раде ударио:
0315 Ев’ погоди Мулу евендију,
0316 Удари га међу об’је очи,
0317 Чело прште, очи искочише,
0318 Мртав паде Мула евендија.
0319 А кад чуо Бјелић Игњатија,
0320 Да је Симо прије ударио,
0321 Ево Игњо с друштвом похићео,
0322 Кад је близу Турцим’ долећео,
0323 Викну Бјелић Црљеновца Перу:
0324 „Земљи падај, харамбаша Перо,
0325 „Земљи падај пушци огањ даји,
0326 „Јер ти пушком промашити не ћеш.”
0327 Петар паде; ријечи не рече,
0328 Земљи паде, пушци ватру даде,
0329 Ће је глед’о, Петар ударио:
0330 Ев’ погоди агу Омер-агу
0331 Из Брчкога, што је Брчком глава,
0332 Уд’рио га под грло бијело,
0333 Закла агу к’о и јагње б’јело,
0334 Мртав паде земљи Омер-ага.
0335 Каде пушка пуче Перишина,
0336 Оде аваз на четири стране,
0337 По Њемачкој пушку му познају,
0338 Онда Бјелић викну на дружину:
0339 „Сродно браћо, огањ оборите,
0340 „А на Турке јуриш учините.”
0341 Од истока Игњат ударио,
0342 А од друма Катић Симеуне,
0343 Турци мртво огањ оборише,
0344 Србињима Бог и срећа даде,
0345 Ту од Срба нико не погибе,
0346 Разма Симин у његову друштву.
0347 Турци даше плећа, поб’јегоше
0348 Уза Саву воду валовиту,
0349 Ками мајци да утећи хоће!
0350 Дочека их Зеко Буљубаша,
0351 Каде Зеко на њих подвикнуо,
0352 Црвен пламен за небо свезао,
0353 Све са горе одлијеће лишће.
0354 Ту се Турци забун учинише,
0355 Од стра’ сташе у Саву скакати,
0356 Више Турак’ добит’ не могаше;
0357 И Србињи од стра’ поскакаше,
0358 А у Саву воду валовиту.
0359 Турци вичу: „Богом сестро Саво!
0360 „Прождери нас, не пусти нас Зеки.”
0361 Кад се Срби стадоше гушити,
0362 Зеко бјеше срца жалостива,
0363 Трчи Зеко покрај воде Саве,
0364 Па он с брда дугу пушку пружа:
0365 „Србадија браћо, не топ’те се!”
0366 Сви голаћи Сави полећеше,
0367 И Србиње по Сави ваташе,
0368 Бог им даде, Србље поваташе,
0369 Поватали, на суво извели;
0370 А Турака ни ватат’ не ћеше.
0371 Од Србиња нико не погибе
0372 Разма момче Катић Симеуна,
0373 Од Турака нико не утече,
0374 Разма један ев’ Асан ђевојка,
0375 Он утече путем пријекијем
0376 Без сарука и без коња свога
0377 И без свога свијетла оружја,
0378 Да казује, каконо је било.
0379 Сава много прождрије Турака,
0380 А двојици, што најпр’е убише,
0381 Омер-аги, Мули евендији,
0382 Њима Бјелић одсијече главе.
0383 Покупише шићар од Турака,
0384 Доста пуста задобише блага,
0385 Цијел’ товар везиреве каве,
0386 Четрдесет коња задобише,
0387 Под такумом и под хаљинама,
0388 Под пушкама и под кубурама,
0389 Све Турскијех добријех бињака.
0390 Поглавице коње посједоше,
0391 Мртва оног Срба понесоше,
0392 Не хћеше га браћа оставити;
0393 Узаједно шићар понијеше,
0394 Па одоше шеру Парашници.
0395 Кад дођоше шеру Парашници
0396 На весеље огањ оборише,
0397 Сам је Чупић на радост дошао,
0398 И Зеко му пешкеш учинио,
0399 Учинио једну страну каве,
0400 Другу страну Лазаревић-Луки.
0401 Кад сједоше, шићар под’јелише
0402 На добриех сто тридест’ јунака,
0403 Сваком дође све по литра злата.
0404 Од како је гавран поцрнио,
0405 Није нико брже покајао,
0406 Него Бјелић што покаја Мићу
0407 И својега коња испод себе,
0408 За једнога четрљест добио;
0409 А на Мићин гробак доносио
0410 Тузлелина муле русу главу,
0411 И из Брчког главу Омерову,
0412 Па је Игњат Мићи бесједио:
0413 „Брате Мићо! није по те криво.”
