Буљубаша Реџо и поп Дмитровић

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Буљубаша Реџо и поп Дмитровић (моравичка буна 1862)

0001 Коња кује једна потурица,
0002 По имену буљумбаша Реџо,
0003 У Ситници, пољу широкоме,
0004 Пред бијелим царевијем градом,
0005 Коња кује, дебела мркова,
0006 Коња кује, коњ му поскакује.
0007 Оштро Турчин коњу подвикује:
0008 „Дур, мркове, изјели те вуци
0009 Код џамије ђе клањају Турци!
0010 Не кујем те брату у сватове,
0011 Ни те кујем сестри у походе,
0012 Ни те кујем под моју ђевојку,
0013 Већ те кујем на попову војску,
0014 На курвића попа Дмитровића!
0015 Рано ћемо сјутра полазити,
0016 Двије горе сњежне прелазити,
0017 Јаворову и гору Кобиљу
0018 Док сиђемо у Ерчеге равне,
0019 Код бијела Јовићева двора
0020 И код чиче Николице Чола —
0021 Ту казују краљеву иштиру,
0022 Па ћу звати четир’ буљубаше
0023 Да једемо краљеву иштиру.
0024 Отле ћемо доље низ нахију,
0025 Док сиђемо у село Братово,
0026 До старога Аврам’ Парезана
0027 И његова брата Богосава,
0028 Аврам ће нам бити у помоћи.
0029 Отле ћемо низ воду Ношницу,
0030 Док сиђемо до на Моравицу,
0031 Код бијела Чавићева ана,
0032 Ту ћу наћи попа Дмитровића,
0033 Па ћу њега жива уватити,
0034 Бијеле му савезати руке,
0035 Па му русу одсијећи главу
0036 И послати на град у Сјеницу.
0037 Отале ћемо мало унапредак,
0038 Уватићу Василија Кушића,
0039 Бијеле му савезати руке
0040 И његову осијећи главу
0041 И скинути зелену доламу,
0042 Па послати мом најмлађем сину
0043 Да је носи Туре по пазару,
0044 Да не дере влашче по шевару.
0045 Отле ћемо мало унапредак,
0046 Уватићу Лазара Пивљака
0047 И обје му осијећи руке
0048 Да не квари он по’ старост Турке,
0049 Па и то ми доста бити неће,
0050 И њему ћу осијећи главу.
0051 Па отале мало унапредак,
0052 Уватићу Лешић’ Јеремију,
0053 Бијеле му савезати руке,
0054 Русу ћу му одсијећи главу,
0055 Однијети на Сјеницу града
0056 Да се чуди мало и велико
0057 Кака јесте на влашчету глава.
0058 Отале ћу опет унапредак,
0059 Уватићу јошт Петра Скитнића —
0060 Јесам чуо и кажу ми људи,
0061 Све се скита и за Турке пита,
0062 Добро може пушком погодити —
0063 Обе ћу му очи извадити
0064 И осијећи обадвије руке
0065 Да не може пушком погодити
0066 Ни из воде рибу извадити.
0067 Отале ћу преко Моравице
0068 Ка бијелој Неманића цркви,
0069 Уватићу кнеза Караклају,
0070 Скинућу му црвене чакшире,
0071 Па их дати буљубаши Јусу,
0072 Још га турит’ код бијеле цркве
0073 На глогова коца попријеко,
0074 Нек’ се чуди мало и велико.
0075 Отале ћу опет уз планину,
0076 Испод мучња, зелене стијене,
0077 Да уватим Остоју седлара,
0078 С друге стране Маџара сердара,
0079 Обојици одсијећи ћу руке
0080 И турићу на велике муке,
0081 Још Остоји језик одсијећи
0082 Да не може пјесне запјевати
0083 И кауре на Турке дизати,
0084 Па тек онда осјећ’ ћу им главе.
0085 А отале опет уз планину
0086 До под Јавор, сњежану планину,
0087 Да уватим буљубашу Рема,
0088 Тврдо ћу му савезати руке,
0089 И његову посијећи главу
0090 И скинути зелену доламу,
0091 Послати је најстаријем сину,
0092 Нек’ је носи Туре по пазару,
0093 Да не дере влашче по омару;
0094 Узећу му вранца од мегдана,
0095 Послаћу га сину Арадину,
0096 Нека јаше Туре по пазару,
0097 Да га влашче по гори не ломи.”
0098 То зачуле аге Сјеничани
0099 И остале друге потурице,
0100 Па тако су аге бесједиле:
0101 „Бре, аверим, буљубаша Реџо,
0102 Ако уватиш попа Дмитрова,
0103 Доведи га жива у Сјеницу
0104 Да га виде аге Сјеничани,
0105 Биће тебе, Реџо, муштулука
0106 Од нашије ага сјеничански,
0107 Од свакога по десет дуката,
0108 Сам ће паша стотину ти дати!”
0109 Кад то чуо буљубаша Реџо,
0110 У Турчину срце заиграло,
0111 На прси му токе закуцаше,
0112 Сједе Туре ситну књигу писат’.
0113 Једну шиље селу Камишници
0114 На кољено Ујкан-буљубаши:
0115 „Сив соколе, Ујкан-буљубаша,
0116 Ти покупи твоје Камишчане,
0117 Поведи у Ерчеге равне,
0118 Ту имаде краљева иштира,
0119 Јести ћемо краљеву иштиру!”
0120 Ту послао, другу књигу пише,
0121 Па је шиље у Кладницу равну,
0122 У Кладницу буљубаши Јусу:
0123 „О Турчине, буљубаша Јусо,
0124 Ти покупи твоје Кладничане,
0125 Поведи их у Ерчеге равне,
0126 Ту имаде краљева иштира,
0127 Да једемо краљеву иштиру!”
0128 Ту послао, другу ситну пише,
0129 Пак је шаље у Урсуле Мушу:
0130 „О Турчине, Урсуљанин-Мушо,
0131 Ти покупи твоје Урсуљане,
0132 Поведи их у Ерчеге равне,
0133 Ту имаде краљева иштира,
0134 Да једемо краљеву иштиру!”
0135 Па четврту ситну књигу пише,
0136 Пак је шаље буљубаша-Јусу:
0137 „О Турчине, Брничанин-Јусо,
0138 Ти покупи твоје Брничане,
0139 Поведи их у Ерчеге равне,
0140 Ту имаде краљева иштира,
0141 Да једемо краљеву иштиру!”
0142 Пак сам Реџо на ноге устаде,
0143 И покупи своје Сјеничане,
0144 Навалише селу Ерчегама
0145 Буљубаше са четири стране,
0146 А и пети буљубаша Реџо.
0147 Мисли Реџо то нико не чује,
0148 А то чуло младо Ерчеганче,
0149 По имену Јован Јездимиров,
0150 Па то Јован и слуша и гледа
0151 Како Реџо књиге расписује,
0152 Удари се ногом у стражњицу,
0153 Пак отрча чак на Моравицу,
0154 Па казује попу Дмитровићу’
0155 По истини све како је чуо.
0156 Кад то чуше турске буљубаше
0157 И од Реџа сви књиге примише,
0158 Сваки своју покупи дружину,
0159 Сваки трчи селу Ерчегама;
0160 Код бијела Јовићева двора
0161 Састаше се сви пет буљубаша.
0162 Отале се Турци подигоше,
0163 Отидоше у Братљево кнезу,
0164 Ту их кнеже добро дочекао,
0165 Пак растури Турке по конаку,
0166 По тројицу и по четворицу,
0167 По петину и по деветину
0168 Да је њима боље на конаку.
0169 Ту су Турци конак коначили,
0170 Па кад свану и сунце ограну,
0171 Зове Реџо кнеза Парезана:
0172 „Копилане, кнеже Парезане
0173 Зваћеш мене рају на предају
0174 И још ћеш ми дати пратиоце
0175 До малена села Комадина,
0176 Да ја идем тамо под планину,
0177 Те их тамо рају да предајем!”
0178 Када чуо попе Дмитровићу,
0179 А он пише Маџару сердару
0180 Нека викне Остоју седлара,
0181 А Остоја Баторовић’ Мирчету,
0182 Нек’ да абер на четири стране,
0183 Нек’ да абер Мучњу кршевиту
0184 И Јавору, високој планини,
0185 Нек’ позове Рема буљубашу
0186 И остале сиве соколове.
0187 Поп позива сву своју дружину:
0188 По имену Васиља Кушића,
0189 И до њега Лазара Пивљака,
0190 До Лазара Дешић’ Јеремију,
0191 И до њега Филип’ Караклају,
0192 До Вилипа Петра Скитнићева,
0193 Што свуд скита, а за Турке пита,
0194 Свуда тражи буљубашу Реџа.
0195 Овако им попе говораше:
0196 „Јесте л’ чули, моји соколови,
0197 Ђе су нама Турци ударили,
0198 Зашао је Реџо низ нахију,
0199 Те он зове рају на предају,
0200 Но спремајте коње и оружје
0201 Да идемо Реџу у сретање,
0202 Да питамо куда је пошао!”
0203 Кад то чуше српски соколови,
0204 Сваки ита к ану Моравици,
0205 Сваки ита и за попа пита,
0206 А поп викну својега сеиза,
0207 По имену Петра Тапаљивцу:
0208 „Опреми ми дебела дората,
0209 Сва је мене на скупу дружина!”
0210 Отале се сложно подигоше,
0211 Отидоше друмом уз планину.
0212 Кад бијају уз Црвену гору
0213 Нема вјетра, а планина јечи.
0214 Ту се попе мало уплашио,
0215 Он мишљаше Реџо буљубаша;
0216 Не бијаше Реџо буљубаша,
0217 Но бијаше Маџаре сердаре
0218 И са шњиме Остоја седларе,
0219 Са Остојом Мирчета Батора,
0220 Са Батором Ремо буљубаша,
0221 А са шњиме тридес’ коњаника.
0222 То је попу врло мило било,
0223 Руке шире, пак се у лице љубе,
0224 Питају се за јуначко здравље.
0225 Ту је попе добро разабрао
0226 Ђе је дош’о Реџо у Братљево
0227 Код старога књеза Парезана,
0228 Па отале сложно отидоше,
0229 Отидоше у Братљево кнезу;
0230 Сва се сила у Братљево збила
0231 Више двора кнеза Парезана.
0232 Ту је попе с војском заноћио,
0233 Па ујутру кад је освануо,
0234 Он призива кнеза Парезана:
0235 „Парезане, весела ти мајка,
0236 Кудије си Турке испратио —
0237 Видиш, болан, ђе си погинуо!”
0238 Кад то зачу дели Радивојша,
0239 Он потеже пламенита ножа,
0240 Доиста га погубити шћаше.
0241 Проговара кнеже Парезане:
0242 „Немој, попе, ако Бога знадеш,
0243 Казаћу ти кудије су Турци —
0244 Ту су јуче осванули били,
0245 Па отишли тамо под планину
0246 У малено село Комадине!”
0247 Кад то зачу попе Дмитровићу,
0248 Он окрену са својом дружином,
0249 Управ оде до у Комадине —
0250 У том селу Турци заноћили,
0251 А бијаше Реџо заноћио
0252 Код старога Филип’ Лишенања.
0253 Ујутру је Реџо поранио,
0254 Па дозива свога барјактара,
0255 Барјактару чудан санак каже
0256 Што уснио Реџо буљубаша —
0257 Ђе лећају црни гавранови,
0258 А за њима сиви соколови;
0259 Бог ће дати да ће добро бити:
0260 „Но изиђи пред бијеле дворе,
0261 Те погледај на четири стране!”
0262 Изиђе му лако барјактарче,
0263 Те погледа на четири стране;
0264 Кад погледа брду Косовици,
0265 Косовицу војска притиснула.
0266 Кад то виђе младо барјактарче,
0267 Ет’ оно се буљубаши врати:
0268 „Буљубаша, весела ти мајка,
0269 Сада на нас власи ударише,
0270 Ето на нас попа Дмитровића
0271 Са његовом силовитом војском!”
0272 Кад то зачу Реџо буљубаша,
0273 А он скочи на ноге јуначке,
0274 Па он викну сву своју дружину:
0275 „Видите ли, Турци соколови,
0276 Кад би сада ми имали крила,
0277 Не би перје изнијело месо,
0278 А камоли изнијети главе —
0279 Куда ћемо, бјеж’те да бјежимо!”
0280 Ту доиста шћаше да побјегне,
0281 Но му попе бјежати не даде,
0282 Опколи га са четири стране,
0283 Онда зову Реџа буљубашу
0284 Са четири своје буљубаше.
0285 Изиђе им Реџо буљубаша,
0286 Изиђоше, па се састадоше.
0287 Стаде њему попе говорити:
0288 „Море, Реџо, ко те је послао,
0289 Чи’м изуном по нахији одаш
0290 Са четири твоје буљубаше,
0291 Са толико твојијех сејмена?”
0292 Па говори попе Дмитровићу:
0293 „Да Бог живи нашега султана,
0294 Српску земљу нам је поклонио,
0295 Поклонио господар-Милошу!
0296 Добро знадеш, Реџо буљубаша,
0297 Више нема паша ни субаша,
0298 Нити има глоба ни биједа
0299 Као што су досадање биле!”
0300 Одговара Реџо буљубаша:
0301 „Чу ли мене, попе Дмитровићу,
0302 Мене јесу аге преварили,
0303 Сјеничани Турци и бегови
0304 Да ја зовем рају на предају!”
0305 Говори му попе Дмитровићу:
0306 „Сад одлази, буљубаша Реџо!
0307 Ако оћеш да се не кавжимо,
0308 Не дуљи-де више лакрдију!”
0309 Бесједи му Реџо буљубаша:
0310 „Молим тебе, попе Дмитровићу,
0311 Да на конак идем у Глеђицу!”
0312 Ал’ говори Остоја седларе:
0313 „Рано ти је, можеш у Сјеницу!”
0314 Па с’ отале Турци подигоше,
0315 Са Србима те се раздвојише
0316 И срамотно Сјеници одоше,
0317 Пријеђоше на Јавор планину,
0318 Како тај дан, тако и данаске,
0319 Већ им не би повратишта амо.
0320 Вала Богу и Богородици,
0321 Бог да прости господар-Милоша,
0322 Ком не бјеше ниђе срећа лоша!
0323 Бог да живи књаза Михаила,
0324 Нек’ му Бог да и срећу и здравље,
0325 А Србима слогу и поштење!



Извор[уреди]

САНУ IV - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.