Буђење (Ђорђе Глумац)
| Буђење Писац: Ђорђе Глумац |
Њена је рука бела расцветала грана
И сва на пролеће, скрито у грму, мирише.
На свили длана, чежња савија топло гнездо
Ко птица са песмом што се на грани нише.
Њињани прстију невине су радости
Што зачуђено, кроз сан, гледају у свет.
И кад се она несвесно пружи према љубави
сваки ће круну широм да отвори цвет.
А весело, око гнезда свијеног на длану,
Запеваће прсти ко птица̂ пет.
Извор[уреди]
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 3, стр. 212.
|