Будила мајка Јакоба:
„Устани сине Јакобе."
„Не могу мајко устати:
Сву ноћ саму Турком дворио,
И хладну воду носио; 5
Виштице серце вадиле.“
Мајка га пита: „Јакобе,
Били јих знао које су?"
„Та би јих мајко ја знао:
Перва си мајко ти била, 10
Друга је сека сестрица,
Трећа је љуба Љубица.
Перва си мајко ти била,
И ти с' ми серце вадила.
Друга је сека сестрица, 15
Она је тањур держала.
Трећа је љуба Љубица,
Она је с калом свитила.
То су ти мајко виштице
Које с' ми сердце појиле." 20
Говори мајка мајчица:
„Не плачи сине Јакобе
Скуват ће мајка травице
Личит ће сина Јакоба."
Говори сине Јакобе: 25
„Не кувај мајко мајчице
Не кувај горке травице
Нећеш ми сердца повратит."
Народни славонски обичаји, сабрани и пописани од Луки Илићу Орјовчанину; У Загребу тискане: код Фрање Суппана, кр. пов. књиготискара и књиготерзца, 1846., стр. 293-294.
