Бржи момак нег' дѣвојка
| Бржи момак нег' дѣвојка Писац: Јован Суботић |
Лежи момак под крушком,
Стои мома под дгуњом,
Узбра дгуњу с гранчице,
Па се меће на момка.
Скочи момак на ноге,
Па дѣвојци говори:
Дѣвојчице, грлице,
Немећ'дер се на мене,
Јер си близу код мене,
Па ако те ухватим,
Грлићу те до ноћи
Љубићу те до зоре.
Дѣвојка му говори:
Ухвати ме, кад можеш,
Па ме љуби док хоћеш.
Момку срѣћа прискочи,
Те ухвати дѣвојку,
Па јe грли до ноћи,
И љуби јe до зоре.
А кад зора сванула,
Он дѣвојци говори:
Дѣвојчице, душице,
Бѣља си ми од свѣта,
Лѣпша си ми од цвѣта,
Слађа си ми од меда,
Непуштам те од себе
Док јe мене и тебе.
- 21. Јул. 1857.
Извор[уреди]
Јован Суботић. 1858. Дѣла Јована Субботића. Књига I. Пѣсне лирске. Карловци. стр. 53-54.
|