Бре, угурола, сирома,
Угур да ти се, Назимле, угоди,
Млого да пари добијеш,
Шамија да ми донесеш,
Со често брдо ткајена, 5
Сос беле паре редена!
Темна ти магла затемни,
Ка’ћеш префрлиш планина
Со тија куси з’банче,
Со тија плитке опенке, 10
И со тија лите обојке?
Ка’ га пароса Назим Зејнепа
На тија ритче Средока,
Здверале звзе на очи,
С обадве руке во медра 15
Зејнепа збори, говори:
Порано дома да дојдеш,
Кога се орет ограђе,
Кога се сије босилек,
Тога се плетет черапи, 20
Тога се беса врзује!
Немој да, Назим, летујеш,
Лето је тешка врућина,
Порано дома да дојдеш
Да те не фати грозница! 25
Чавки по земна панујет.
Собери прано, непрано,
Побрго дома да дојдеш!
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 253.
