Брго јездив китени сватови,
Брго јездив кроз гору зелену,
А из гору вила проговара:
„Куд' јездите, китени сватови,
Куд’ јездите и коње морите?“ 5
„Ми јездимо — просена девојка."
„Умрела је просена девојка;
Аманет је она оставила:
Чујеш мене, остарела мајко,
Када дођев китени сватови, 10
Да ми свати добро дочекате:
Врани коњи у росне ливаде,
А сватови на горњи чардаци;
На свакога по бошчалук дајте,
На драгога свилену мараму, 15
У мараму сјајно огледало,
Кад се брише, за мен’ да уздише,
Кад с’ огледа, мене да погледа.“
