Браћа кушају љубе
Два су брата на поредо расла,
А кад их је оженила мајка,
Онда их је раставила љуба.
Праве дворе у гори зеленој,
Лов ловили за девет година, 5
Лов ловили нису се састали,
Кад настала година десета,
Састали се у гори зеленој,
У зеленој, у механи белој.
Богдан седи рујно вино пије, 10
Али Митар, удари на врата.
Ал' беседи Богдан господаре:
„А гле Митра, мог брата рођеног,
„Ајде брате мало пити вина!“
Ал' беседи Митре господаре, 15
„Лако ћемо, брате, пити вино,
„Нег' док су нам наши стари били,
„Бељи су нам наши двори били,
„Чешће су нам гости долазили!
„Ил' је смене ил' је с тебе, брате? 20
„Ајде брате, да кушамо љубе!"
Сада иду Митровоме двору,
Да куштају лепог Митра љубу.
Богдан Стоји Митру нa пeнџеру,
Али иде Митре господине, 25
Али иде у беле дворове.
Cкаче љуба и отвара врата,
И даде му злаћану столицу:
„Седи, Митре, седи господару!“
Ал беседи Митре господару: 30
„Ој Бога ти, Анђелијо љубо,
„Краљ Будима жени свога сина,
„Брата мога у сватове зове,
„Братац иште коња и оружје!“
Ал' беседи Анђелија љуба: 35
„Подај, Митре, па што мене питаш!
„Ја ћу дати танану кошуљу,
„Што сам млада још код мајке везла,
„И да ћу му Ђердан од дуката,
„Нека веже шари око врата, 40
„Нека дичи краљеве сватове;
„Нек' се знаде ко брата имаде!“
Сада иду Богдановом двору,
Да кушају Богданову љубу.
Митар стоји Богдану на пенџер, 45
Али иде Богдан господаре,
Али иде у беле дворове,
Лежећи га дочекује љуба,
Опет Богдан тио беседио:
„Вукосава, драга моја душо, 50
„Краљ Будима жени свога сина,
„Брата мога зове у сватове,
„Братац иште коња и оружје!“
Ал беседи Вукосава љуба:
„Ди му ј' коњиц појели му вуци, 55
„А оружје разнели му Турци!“
Ал' узима Богдан господаре,
Он узима троструку камџију;
Па он туче Вукосаву љубу.
Али уђе Митар господаре: 60
„Не Богдане, мој брате рођени!
„С твоје смо се завадили љубе;
„Ти ћеш себи другу љубу наћи,
„Али не ћеш деци мајке наћи!“
