Браћа и сестра
0001 Ах, мој Боже, на дару ти хвала!
0002 Липо ти је погледати било,
0003 Погледати кнеза Милутина
0004 И његових до девет синова
0005 Кано девет сивих соколова!
0006 Међу њима сека јединица,
0007 По имену јединица Маре.
0008 Свако јутро ранила је млада,
0009 Ранила је на водицу хладну
0010 Прије зоре и бијела данка.
0011 Једно јутро подранила млада
0012 Прије зоре и бијела данка,
0013 За собом је млада погледала,
0014 За собом је свате угледала;
0015 Она се је повратила к двору,
0016 Пак је својој повидила мајци:
0017 „Ој старице, мила мајко моја!
0018 Ево иђе липа кита свата.
0019 Свати јесу, ма дивојке није.“
0020 Старица јој бесидила мајка:
0021 „Не будали, моја кћерце драга!
0022 То су свати из Индије равне,
0023 Иђу по те, моје дите драго!
0024 Хоћеш поћи у Индију равну?“
0025 „Не ћу, мајко, у Индију равну!
0026 Индија је мисто подалеко,
0027 Не ћу видит старца бабу мога
0028 Нити девет миле браће моје.“
0029 У то дојде липа кита свата.
0030 Кад су свати у двор долазили,
0031 Била јесу облазили двора,
0032 Пак су кнезу тихо бесидили:
0033 „Да ти бора, Милутине кнеже!
0034 Хош ли дати јединицу Мару,
0035 Твоју Мару у Индије равне?“
0036 Ал бесиди Милутине кнеже:
0037 „Да вам бора, липа кита свата!
0038 Упитајте до девет синова,
0039 Кано девет сивих соколова,
0040 Би ли браћа пригорила секу.“
0041 Свих је осам земљу погледало,
0042 Али није Тратор, дите младо.
0043 Већ је Тратор тијо беседио:
0044 „Да ти бора, моја секо драга!
0045 А ти појди у Индију равну;
0046 Често ће те браћа облазити:
0047 Облазити сваке годинице,
0048 У години свакога мисеца,
0049 У мисецу сваке недиљице,
0050 У недиљи до свакога данка.“
0051 Али није Богу захвалио,
0052 Пак Бог шаље кугу и колеру,
0053 Тер помете кнеза Милутина
0054 И његових до девет синова,
0055 Кано девет сивих соколова:
0056 Од никога не остаде нико,
0057 Него сама остарила мајка,
0058 Која оста у двору цвилећи.
0059 Старица је собом говорила:
0060 „Мили Боже, на свему ти хвала!
0061 Бор те уби, Тратор-дите моје!
0062 Што ми даде јединицу Мару,
0063 Што је даде у Индију равну!
0064 У невољи сад би са мном била,
0065 Са мном била и са мном цвилила!“
0066 Она моли Бога великога,
0067 Бога моли и његову мајку,
0068 Да би јој се смиловала мајци,
0069 Да би јој се подигао сине,
0070 Тратор сине из земљице црне.
0071 Кад је она Бога домолила.
0072 Госпе јој се бише смиловала,
0073 Тер јој шаље два своја анђела,
0074 Да устане Тратор, дите младо.
0075 Од земље му коња учинише,
0076 Мало седло од зелене траве,
0077 Пак он појде у Индију равну
0078 Да доведе драгу секу своју.
0079 И он појде у земљу Индију.
0080 Како га је угледала сека,
0081 Она к њему притрчала млада,
0082 Коња прима, за здравље га пита:
0083 „Јес’ ли здраво, мој рођени брате?
0084 Је л’ ми здраво осам браће моје?
0085 Јесу ли се оженила браћа?
0086 Јесу л’ неве угодиле мајци?“
0087 Одговара Тратор, дите младо:
0088 „Да ти бора, драга секо моја!
0089 Здраво ти је осам браће твоје,
0090 Браћа ти се јесу оженила,
0091 Неве јесу угодиле мајци.“
0092 За стол га је сека постављала:
0093 Ништа момче ни иде ни пије.
0094 Маре брату тихо бесидила:
0095 „Да ти бора, мој рођени брате!
0096 Јер си, брате, тако ублидио,“
0097 Ко да с’ брате, у земљици био?“
0098 Ал је братац секи бесидио:
0099 „Да ти бора, драга секо моја!
0100 Нисам био у земљици црној,
0101 Ал је мене уморила вибра.“
0102 Тад је сека брату говорила:
0103 „Чекај мене, мој рођени брате!
0104 Ево иђем на нове пазаре
0105 Да ја купим сваком брату мому,
0106 Сваком брату по танку кошуљу,
0107 Уз кошуљу везену мараму,
0108 Свакој неви прстен и јабуку.“
0109 Отолем се здраво подигоше.
0110 Кад су били кроз гору зелену,
0111 Голубица птица пропивала:
0112 „Ах, мој Боже, на дару ти хвала!
0113 Мртав брацо живу секу води!“
0114 Отолен се даље одмакнули,
0115 Другим путем запивала птица:
0116 „Ах мој Боже, на дару ти хвала,
0117 Мртав брацо живу секу води!“
0118 Сека браци бесидила млада:
0119 „Ну послушај, мој рођени брате!
0120 Штоно вели птица голубица:
0121 „ „Мртав брацо живу секу води!“ “
0122 Ал јој братац тихо бесидио:
0123 „Не будали, моја секо драга!
0124 Није оно птица голубица
0125 Већ је оно блажена Дивица!“
0126 И с тим дојду до бијела двора.
0127 У крај двора мала црква бише.
0128 Кад су били близу била двора,
0129 Братац секи тихо бесидио:
0130 „Чекај мене, моја секо драга!
0131 Богу ћу се помолити мому
0132 И светом се поклонити крижу.“
0133 Чекала га и дви и три уре:
0134 Не би њега, ни од њега гласа!
0135 Она иђе двору бијелому,
0136 Исприд двора дозивала мајку:
0137 „Отвор’ врата, моја стара мајко!“
0138 А из куле проговара мајка:
0139 „Ид’ отолем, куго и мећаво!
0140 Ти си моје уморила сине:
0141 Девет сина, девет соколова,
0142 И десетог Милутина кнеза.
0143 Али мислиш уморит и мене?
0144 Мали не ћеш, вира ти је моја!“
0145 Другим путем проговара млада:
0146 „Отвор’ врата, моја мила мајко!
0147 Није овде куга ни мећава,
0148 Већ је Маре из Индије равне.“
0149 Из куле је беседила мајка:
0150 „Није Маре из Индије равне,
0151 Јербо млада и не знаде путе!“
0152 Трећим путем велила јој Маре:
0153 „Отвор’ врата, моја стара мајко!
0154 По мене је долазио брацо,
0155 Мили брацо Тратор, дите младо!“
0156 Кад је стара ричи разумила,
0157 Тад је Мари врата отворила.
0158 Ту се оне и грле и љубе,
0159 Једна другу тужно гледајући;
0160 Обедви се раздилиле душом!
0161 Њима покој, нами здравље липо!
