Брат у сестре коња дојахива

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


 

Брат у сестре коња дојахива

Брат у сестре коња дојахива,
сестра под њим коња прихватила,
па се с братом за здравље питала:
"Јеси л' брате, здраво и весело?"
"Здраво јесам, ал' весео нисам, 5
ја сам био у Мостару граду,
рујнијем се опојио вином,
дв'јема секам брата погубио.
Неће секе гроша ни дуката,
него моју са рамена главу!" 10
Њему сека тихо проговара:
"Има сека три сокола сина,
једнога ће прегорјети за те!"
То два чују, а трећи не чује.
Оде ага своме б'јелом двору, 15
она оста на авлији сама,
најстаријег' сина дозивала:
"Мој Омере, моје д'јете драго!
жени ти се на Загорју дајо,
тебе зове у сватове дајо, 20
стару твоју у јенђилук мајку!"
"Богме, нећу, остарјела мајко,
ја не имам коња ни хаљина!"
Средњега је дозивала мајка:
"Мој Мехмеде, моје д'јете драго, 25
жени ти се на Загорју дајо,
тебе зове у сватове дајо,
стару твоју у јенђилук мајку!"
"Богме, нећу, остарјела мајко,
још ја нисам Мусаф преучио!" 30
Најмлађега дозивала мајка:
"Мухамеде, мој очињи виде,
жени ти се на Загорју дајо,
тебе зове у сватове дајо,
стару твоју у јенђилук мајку!" 35
То је д'јете једва дочекало,
да он иде у сватове даји,
облачи се, жалосна му мајка,
облачи се што љепше могаше,
и он оде с мајком на Загорје. 40
Гором иде, горе јека сташе,
пољем иде, трава жуберкаше.
Кад са јеле вран гавран загракта,
Мухамед је мајци бесједио:
"Мила мајко, јадна догласника!" 45
Мајка мучи, ништа не говори,
већ низ лице грохне сузе рони,
у то доба на Загорје равно.
Кад се б'јелом примакнули двору,
Мухамед је мајци говорио: 50
"Куд ме водиш, остарјела мајко?
Кад се жени дајо Хасан-ага,
што су њему затворена врата,
камо њему коло и девојке,
ђе ли су му бубњи и свирале?" 55
У том збору у двор уљегоше,
кад на 'влији четири џелата.
Један џелат тихо проговара:
"Лијеп ти си, жалосна ти мајка!"
А други му џелат проговара: 60
"Како те је прегорјела мајка?"
Трећи џелат јунак проговара:
"Махни болан, осјеци му главу,
кад га није жао својој мајци,
а што ће га нама џелатима?" 65
Четврти му осијече главу.
Кука мајка кано кукавица,
а тјеши је братац Хасан-ага,
"Муч', не вичи, моја секо драга!"
Њему вели Адем-беговица: 70
"А мој брате, ага Хасан-ага,
жао секи брата прегорјети,
још жалије од срца евлада!"
Преврћући сина Мухамеда,
и она је свијет пром'јенила. 75

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Босанска вила, 12/1897, 13, 203. Херцеговке. Српске народне женске пјесме из Мостара. Нурудин Ибнул-Хаџер.
  • Муниб Маглајлић: Усмена балада Бошњака. Сарајево: "Препород", 1995. (Бошњачка књижевност у 100 књига)., стр. 263-265.