У Ивана зелена ливада.
Забрањена, није ограђена,
По њој Иво вране коње пасе
Вране коње и волове плаве.
К њему Јела ручак донијела: 5
„Хајде, брајо, ручак ручковати.“
Сида Иво ручак ручковати,
Сека Јела лишце умивати;
Сијну лишце кано жарко сунце,
А ручице кано мисечина, 10
А очице ка' двије звиздице.
Брајо сеји тихо говорио:
„Да ми није од Бога гријоте,
Ја бих твоје лишце обљубио.“
Јела иде старој милој мајки: 15
„Дај ми, мајко, аршин платна била,
Да ја кријем од Ивана лишце,
Од Ивана кано од Турчина.“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 131-132.
