Сестра брата на вечеру звала:
„Хајде мили брате вечерати!“
„Не могу ти сестро вечерати;
Синоћ сам ти у мејани био,
И с Турцима кавгу заметнуо 5
И убио јединца у мајке.
А цар иште главу а за главу,
А ја немам да заменем главу,
Већ ја морам сутра погинути."
Опет сестра брату беседила: 10
„Хајде мили брате вечерати!
У мен’ има до четири сина,
Једнога ћу цару поклонити,
И мом брату главу заменити."
Они сели па су вечерали. 15
Кад у јутру бели дан освану,
Дан освану и сунце ограну,
Мајка кука кано кукавица,
А превија кано ластавица:
„Ако ли ћу сина Радована: 20
Радован је прво радовање,
Ако ли ћу сина Милована:
Милован је друго миловање,
Ако ли ћу сина Ијована:
Јован ми је књигу изучио, 25
Ако ли ћу сина Симеуна:
Симеун је мезимац у мајке.“
Све мислила на једно смислила,
Она иде сину Симеуну:
„Устај дете мили Симеуне! 30
Ујко тебе у деверство зове.“
Ал’ беседи дете Симеуне:
„Не дирај ме моја мила мајко!
Ноћас сам ти чудан санак снио:
У мог ујка крвави рукави.“ 35
Мајка диже сина Симеуна,
Облачи га свилом и кадивом,
Додаје му јуначко оружје,
Па га шаље посред поља равна.
Кад је био на сред поља равна, 40
Сусрела га три Турета млада,
Једно Туре тијо беседило:
„Алах Боже да чудна јунака!“
Друго Туре тијо беседило:
„Како га је прежалила мајка?!“ 45
Треће Туре ништа не беседи,
Мачем ману, одсече му главу.
Руса глава тијо проговара:
„Метните ме коњу у зобницу,
Нек ме носи мојој милој мајци, 50
Нека плаче, нека јадикује,
Нек не даје сина у деверство,
У деверство, ујкино неверство.“
