Овце пасе Видосава,
Видосава чобаница.
Ни солила, ни бројила,
Ни на воду нагонила;
Овце јој се иљадиле;
К њој долази девет браће,
– (Девет браће Југовића)
Најстаријем Рајин име;
Најмлађему Радојица.
Ал' говори Радојица:
„Ој Рајине! мој брајане!
„Жени мене к'о и себе,
„Проси мени Видосаву,
- „Видосаву чобаницу.
Испросише Видосаву.
Кад пођоше на вјенчање
Двије капи крви стаде;
Кад пођоше са вјенчања,
Отиште се санта леда;
Кад сведоше младијонце,
Два се грома отискоше;
Кад је пош'о да пољуби,
Двије чаше крви стаде.
Досјети се Радојица:
Да му није какво срoство?!
„„Бога теби Видосаво!
„„Би ли знала ког' си рода?""
- Ја не знадем ког сам рода:
Нејачка сам заробљена,
Турци мене заробише
У злаћану повојчићу,
У сребрној бешичици;
Добри људи казиваше
Да ја имам девет браће
- Девет браће Југовића,
Најстаријем Рајин име,
Најмлађему Радојица. -
Подвикује Радојица:
- Оди к мени мајко моја,
- Није ово љуба моја,
- Већ је ово сеја моја!
- Ако сам је пољубно,
- За милошту сестру своју;
Ако њедра доватно,
За незнање, мајко моја. -
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 44-45.
