Брат Иван и сестра Марица
— из нишког среза —
Кад је бео Будим изгорео,
изгорела и краљ и краљица
сам’ остала краљичина деца:
синак Иван од седам године
и Марица дете у колевке... 5
Оба расла, оба су одрасла;
стаде Иван момак за женидбу,
а Марица мома за удадбу
Ива сестри потио говори:
„Ајде, селе, да се ми узмемо, 10
да си јемо нашу очевину,
очевину па и дедовину!“
Сузе рони Марица девојка,
па говори овоме милом брату:
„Ти устани, Иво мили брате, 15
па дозови дванаест попова,
и тринаест црни калуђера,
и дозови седамдесет ђака,
па награди кулу од борине,
пза затвори ђаке и попове, 20
апали је од четири стране,
па отиди у јутро да видиш:
ако ти се кула сагорела,
узеће се братац и сестрица.“
То је Иво сестру послушао, 25
па нгради кулу од борине,
ту затвори ђаке и попове,
па запали са четири стране. —
Кад отиде у јутру да види,
кула му се црква саградила 30
и у цркви лепо ђаци поју.
А онда је Ива мили братац
од те цркве врата отворио,
па повади позлаћене ножи,
да посече ђаке и попове. 35
Шири руке Марица сестрица,
брани ђаке да их не посече:
„Немо’ Иво, немо’ мили брате!“
