Брат’к сестру за љубе узима
Гором иду ћитени сватови,
Гором иду, гора се лелеје.
Роса роси ситна и крвава,
Те зароси сватови по гору.
Проговара кумак и староћа: 5
„Бога вама ћитени сватови,
Де станете те се одморите,
Да чекамо ћитену девоћу,
Да чекамо да ју запитамо,
Да ли знаје од кога је рода, 10
Од кога је рода и порода.“
Када стиже ћитена девоћа
Проговара кумак и староћа:
„Ој бога ти ћитена девоћо,
Да ли знајеш од кога си рода, 15
Од кога си рода и порода.“
Проговара ћитена девоћа:
„Знајем, знајем како да не знајем.
Башту су ми турци заробили,
А латини матер откарали, 20
И сас матер једно мушко дете.
Башта га је у гору водио,
Те је секло дрво јаворово.
Ту излете извор из јавора,
Остави му голему белегу. 25
На њега је голема белега,
На њега је убава премена,
Да га видим с’г би га познала.“
Тужно поје из горице тиче:
„Брат’к сестру за љубе узима.“ 30
Свадба била па се растурила.
