Запросише лијепу дјевојку,
Запросише до три просиоца:
Бег Јован-бег, од господска рода,
И бег Ристо, од добра племена,
И бег Ђорђо, рода ојратскога. 5
А говори лијепа дјевојка:
„Не ћу поћи за бег Јован-бега,
„Јован-бег је рода сиромашна,
„Не ћу носит' свиле и кадиве,
„Робињице не ће ме дворити. 10
„Свако јутро ваља уранити,
„Двор помести, воде донијети;
„Не ћу поћи за дилбера Ристу,
„Нег' ћу поћи за дилбера Ђорђу,
„Где ћу носит' свилу и кадиву, 15
„Свилу носит', по свили ходити,
„Двориће ме до три робињице,
„Једна ће ми косу ишчешљати,
„Друга ће ми плести плетенице,
„Трећа носит' скуте и рукаве.“ 20
Превари се, уједе је гуја:
Она пође за дилбера Ђорђу,
Који није од рода доброга.
Свате купи, иде по дјевојку,
Доведе је двору бијеломе, 25
Доведе је и вјенча је за се.
Кад на свадби Ђорђо прикуцнуо
И он иде с младом у ђердеке.
Он не љуби бијела јој лица,
Веће кида танке плетенице, 30
Не грли је бијелим рукама
Већ је бије троструком канџијом;
„Кујо једна ти волиш другога!“
Љуто цвили лијепа дјевојка,
Цвили као у процјепу гуја, 35
Па проклиње и што се родила,
Па је Ђорђи тихо говорила:
„Шта ће теби и то силно благо
„Кад ти јадно срце није благо?“
Кад у јутру јутро освануло, 40
Побјеже му лијепа дјевојка,
Не трљена и не милована,
Побјеже му у гору зелену,
Преко горе у свијет далеки,
Гдје но јој се за име не знаде. 45
Не дворе је танахне робиње,
Не шеће се у златну кавтану,
И не носи свилу и кадиву,
Нити носи, ни по свили хода,
Него јадна у свијету тужи, 50
А за својим дилбером Јованом,
Који но је бољи од дјевојке.
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 72-74.
