Синоћ Иво из чаршије дојде,
Своју секу на авлији најде:
»Моја секо, не била ми жива!
До дви су се гује завадиле,
До дви гује, дви аге цареве; 5
Јал се кољи, јал у море скачи!« —
Оде Иво натраг у чаршију,
Сека иде у горње одаје,
Па узима свој везени јаглук,
Па га меће себи у нидарце: 10
»Лези доли, мој везени јаглук,
Наскоро ћеш са мном путовати!«
Па износи свијетло одило,
Па зажеже онди у авлији.
Дим се вије к небу у облаке, 15
А, злато се у топе салива.
Она иде к зеленому мору,
Па завија своје очи црне;
»Јесус!« — рече, па у море клече.
Миховио Павлиновић, II, бр. 384.
Из Ораšја у Босни.
