Бој с Талијанима на Чукуру 2. XII 1941. год.
Загрмило од Карловца града,
Бјежи народ, свуда страх завлада,
Тутњи земља на сјеверној страни,
На Кордун се крећу Талијани.
Прасак стоји, од пушака јека: 5
Опет, браћо, офензива нека.
Ватре горе, димови се дижу,
Талијани у Туш'ловић стижу.
Две хиљаде ту је силе војне,
Развили се у редове бојне. 10
Од Коране од Бабине горе
По Туш’лов’ћу многе куће горе.
Тако, браћо, до Крњака стижу,
Од димова облаци се дижу,
Куће горе, треште митраљези, 15
Јадни народ у планине бјежи.
Још командант Талијана вели
Да ће Кордун уништити цијели.
Ал’ ће с’ и он љуто преварити,
Није Србе лако уништити. 20
Ово није прва офензива
И бјежање док је глава жива.
Ал’ што душман више нам кидише,
Сваки дан је партизана више.
Скупљају се храбри партизани 25
По присоју, лави одабрани.
Сваки знаде борба није лака,
Ал’ у сваког срце од јунака.
Из бусије глас ћеш чути: „Стани!
Ту партизан своју земљу брани! 30
Фашистичка руљо без памети,
Нећеш стићи одређеној мети.
Ако сте нам земљу поробили,
Али народ нијесте покорили.
Овдје ћете кости оставити 35
Прије него народ покорити!"
Народ бјежи, сам се разговара:
„Мили боже, шта се од нас ствара
Шта ли од нас раде Талијани!
Јесу л’ гласе чули партизани?" 40
Стигли гласи у Петрову гору
Тога јутра баш у рану зору;
Друг Ћаница ситне књиге пише,
Купи војске што се може више.
Добар јунак Опачићу Ћане 45
Писма шаље на четири стране.
Прво јавља Роберту јунаку:
„Талијани већ су у Крњаку.
Брже, друже, весела ти мајка,
Шаљи мени одред из Шливњака!“ 50
Другу шаље по брзом куриру
Поштић Мирку, чете командиру:
„О мој Мирко, на гласу јуначе,
Већ нам Крњак Талијани тлаче.
Води брже Перјане јунаке 55
Да бијемо хуље талијанске."
Мало вријеме за дуго не стало,
Ко год чуо, све је похитало.
Прије подне тога истог дана
Скупише се чете партизана. 60
Што се наше војске сакупило:
Сто педесет на броју је било.
Талијани већ су Крњак прошли,
Све палећи до Ријеке дошли;
Тако банда муњевито иде, 65
Докле стиже димови се виде.
Ал’ да видиш наше партизане:
Дочекали црне Талијане!
Поче борба код Мартиновића,
Од Вратника све до Поповића: 70
Бој се бије, небо се пролама,
Ал’ за силу снага нам је мала.
Само ипак споро напредују,
Партизани тешко одступају,
Партизани своју земљу бране, 75
Свака стопа кошта Талијане.
Кад Ћаница на бојиште стиже,
С коња скочи, примаче се ближе.
Када видје каква сила креће,
Која с’ лако уставити неће, 80
Зове брзо са деснога крила
Перић Гњацу, чете командира,
Милутина, чете комесара,
Да са њима договр учини
Како ли ће одољети сили, 85
Што се може учинити саде:
Сто педесет на двије хиљаде.
Ту не вриједи рачуница свака,
Него само срце у јунака.
Знаде Ћане своје партизане, 90
Сад познати жели Талијане,
Зато гледа што Талијан ради:
Довде стиг’о као на паради.
Шкрину зубим’, наређење шаље:
„Ни корака не дамо им даље!“ 95
Кошарића и Басара Милу
На десном је поставио крилу,
А на лијевом Ракинић је сада,
Тамо ј’ одред из Доњега Скрада
И Крајачић Ђуро из Шливњака 100
Са двадесет добрије’ јунака.
Њима Ћане наређење шаље:
У Крњаку нек туку жандаре,
А низ пругу нек дубоко сиђу,
Талијани да нас не обиђу. 105
На средини главноме ударцу
Перића је поставио Гњацу,
Љуту гују из Дебеле косе,
С њим се борци у чети поносе.
Сад да видиш Опачића Ћане, 110
Добровољце тражи партизане
За јуриша ђе најтеже било.
Јунака се двадесет јавило.
Када тако чете распореди,
Своју пушку узима по сриједи, 115
Јуришачи бомбе припремише,
За Ћаницом на јуриш кренуше.
Бој започе, гора се пролама,
Свуд се држи наша снага мала.
Колонелу намршти се лице, 120
Полетјеше с главе перјанице;
Берсаљери том се чуде саде,
Каква сила њима на пут стаде.
Ал’ то, браћо, дуго не потраја,
На средини подиже се граја, 125
Ту да видиш јуришаче тиће:
Налетише у Мартиновиће,
Талијанска ту је претходница,
С бомбама их нападе Ћаница;
Официра једнога убише, 130
Талијане у бијег натјераше.
Ту видјеше партизани, друже,
Да Талијан умије да струже.
Сад да видиш, мио побратиме,
Каква чуда Партизани чине! 135
Кад Талијан окрену им леђа
И настаде трка преко међа,
Партизани свуд их потискоше,
До Чукура стијене доћераше.
Талијани ту се уставише, 140
Под тврду се стијену заклонише
И Поповић село утврдише,
Од свуда се у зидове збише,
Митраљезе тешке намјестише.
Ту се чудне прилике створише, 145
Партизани даље не могоше
Јер оружја тешког не имаше.
Талијани ту се утврдише
И обрану добру направише
Јере напред више не могоше, 150
А бјежати натраг не смједоше.
Само, браћо, код Чукура доље
Бомбе грме, ту се јоште коље.
Са свих страна стигли партизани,
Ал’ се добро бране Талијани; 155
Под стијеном кукање се чуло:
Сто рањених и мртвих је пало.
Али и нас попала је туга,
Изгубисмо најбољега друга:
Крај Ћанице паде сиви тићу 160
Храбар јунак Милош Петровићу.
Али ево и невоље друге:
Лоши гласи стигоше са пруге.
Ракинић је наредбу издао,
Са пруге је чету повукао, 165
На Чукуру борбу је гледао
И умјесто да је помогао,
Из борбе је чету повукао,
Ц’јело лијево крило нам открио.
Ал’ то брзо опазио Ћане 170
Па напао оштро Талијане
Који но су под Чукуром били
Па издају нијесу опазили.
Та Србин је увијек таке среће:
Никва мука мимо њ проћи неће; 175
Увијек роди нових Обилића,
Ал’ се увијек нађе Бранковића.
Овај био официр код Драже,
Па са борбом нашом се не слаже.
Ал’ ће и он брзо долијати, 180
Па издаје неће више бити.
Ал’ је Ћане срца јуначкога,
Спаси борце од ударца тога,
Талијанску силу је разбио,
Своју живу главу извукао. 185
Сада браћо, да наставим овдје:
Тада помоћ Талијан’ма дође,
С тенковима под Чукур стигоше,
Рањене и мртве покупише.
Тад нас црна ноћца раставила, 190
На све стране борба је престала.
Сад да видиш фашистичког гада
За освету што уради сада:
Партизан’ма ништа не могоше,
Већ сељака триест похваташе, 195
Похваташе јадне, голоруке
И на тешке ставише их муке.
Мучише их па их пострељаше,
У новине лажи написаше
Да хиљада паде партизана 200
У јуначкој борби Талијана.
Ал’ истина ово ј’, браћо, права,
Талијане ухватила страва.
Још два љета води с’ борба љута,
Ал’ Талијан овуд не прошета, 205
Овим путем више не кренуше
Јер крвави Чукур упамтише.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
