Бој на Ситници 1849. године

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бој на Ситници 1849. године

0001 Књигу пише Ускоковић Иво
0002 Баш војвода нахије Љешанске,
0003 Шаље књигу Ријечкој нахији
0004 А на руке Филипа сердара:
0005 "Чуј сердаре, Богом побратиме!
0006 "Знаш, сердару, није дамно било,
0007 "Кад ме грдно преварише Турци
0008 "На Ситницу на Марин’ главицу,
0009 "Посјекоше девет Вукчевића,
0010 "Посјекоше два моја сестрића
0011 "Од Штитара села маленога,
0012 "Осташе ми главе у Турака.
0013 "Но ме чујеш, Богом побратиме!
0014 "Скупи твоју Ријечку нахију
0015 "Од Цеклиња и од Љубостиња,
0016 "Дођи с војском на Кокоте горње
0017 "На студене убле Радовића,
0018 "Ту ћеш мене с мојом војском наћи,
0019 "Е сам добар шићар угледао,
0020 "Ђе прелази карван од Турака
0021 "Од лијепе варош-Подгорице,
0022 "Иду Турци Спужу крвавоме,
0023 "И прогоне на товаре благо;
0024 "А други сам шићар угледао,
0025 "Ђе излазе Подгоричке овце
0026 "По широку Љешкопољу рамном.
0027 "Е да би ми Бог и срећа дала,
0028 "Да би моју браћу осветио."
0029 Књигу гледа Филипе сердаре.
0030 Кад шарену књигу проучио,
0031 Па је брже другу направио,
0032 Пак је шаље Петру војеводи,
0033 На војводу Петра с Љубостиња,
0034 Овако му сердар књигу пише:
0035 "Чуј, војвода, драги пријатељу!
0036 "Скупи мене твоје Љуботинце,
0037 "Који ти се јагме на јунаштво,
0038 "Ајде с војском на Ријеку малу,
0039 "На Ријеку на нашем пазару,
0040 "Ту ћеш мене с мојом војском наћи,
0041 "Е ме танка књига допанула
0042 "Са крајине нахије Љешанске
0043 "Од војводе Ускоковић-Ива,
0044 "Да је добар шићар угледао,
0045 "Уодио Подгоричке Турке,
0046 "И бијеле Подгоричке овце."
0047 Кад војводу књига допанула,
0048 И кад виђе што му сердар пише,
0049 Он окупи своје Љуботинце,
0050 Који јесу на гласу јунаци,
0051 С војском оде Ријечку пазару,
0052 А ту нађе Филипа сердара,
0053 И његове младе Ћеклињане,
0054 Па заједно војску мијешају.
0055 Отолен се војска окренула,
0056 Преко Жупе с војском окренуше,
0057 И од Жупе војску покупише,
0058 У коју су добре арамбаше,
0059 И Криничка брда суминуше,
0060 И Градачку жупу прегазише,
0061 Војска дође на Кокоте горње.
0062 Пред њима је сердар и војвода,
0063 То су двије од нахије главе,
0064 За њима је сва војска остала,
0065 Војске бјеше дванаест стотина
0066 Једнакога стаса и оружа.
0067 Ту војводу Ускоковић’ на’ше
0068 И код њега хиљаду војника,
0069 Па заједно војску мијешаху.
0070 Но да вели Филипе сердаре
0071 И војвода Петре с Љубостиња:
0072 "О Иване, од Љешнина главо!
0073 "Како ћемо војску разредити?"
0074 Но војвода њима бесједио:
0075 "Чуј ме добро, Филипе сердаре!
0076 "И војвода Петре с Љубостиња!
0077 "Дајте мене друга пет стотина,
0078 "Из цијеле изберите војске
0079 "Све бирана момка и јунака,
0080 "Да поставим војску у бусију,
0081 "У бусију у гору зелену,
0082 "Да ја чекам карван од Турака
0083 "Који оде Спужу крвавоме,
0084 "Ако би ми Бог и срећа дала,
0085 "Да дочекам Подгоричке Турке,
0086 "Доиста ћу на њих ударити,
0087 "Да ћу своју изгубити главу,
0088 "Ма ћу завест’ у дубину војску.
0089 "Ви водите сву војску осталу
0090 "Код Ситнице до те воде ладне;
0091 "Закрите се у лист и у траву,
0092 "Да ве турске не опазе страже.
0093 "И чујте ме, оба побратима!
0094 "Ако дође карван од Турака,
0095 "Ја ћу први заметнути кавгу,
0096 "И вељу ћу муку дочекати
0097 "Сустић’ ће ме Подгоричка војска,
0098 "А затећи млади Љешкопољци,
0099 "Немојте ме издат’ на мегдану,
0100 "Да ми моја не изгине војска.
0101 "Не дођу ли Турци ни карвани,
0102 "Доиста су њима дошли гласи,
0103 "Јере им је запанула војска,
0104 "Кренуће се Подгорица рамна,
0105 "И на вас ће војска ударити.
0106 "Влада’те се мудро и паметно,
0107 "И на себе напуштите Турке,
0108 "Мичите се покрај поља рамна,
0109 "Да у дубље намамите Турке,
0110 "Ја ћу удрит’ из горе зелене,
0111 "Е да би ми Бог и срећа дала,
0112 "Да би клете прештунуо Турке,
0113 "Видећете јаде од Турака."
0114 На томе се сложно погодише,
0115 И бирану војску избројише,
0116 Дадоше му друга пет стотина.
0117 Војвода се пред војском окрену,
0118 С њима пође у гору зелену,
0119 И западе на друм од Турака,
0120 Куђ пролазе уз коловоз Турци.
0121 Па се диже сва војска остала,
0122 На Ситницу војска долазаше,
0123 Закрише се у лист и у траву.
0124 Докле сину зора од истока,
0125 Повисоко одскочило сунце,
0126 Гас допаде варош-Подгорици,
0127 Да је српска запанула војска.
0128 Силни Турци на ноге усташе,
0129 Коњеници коње закрочише,
0130 А пјешаци свијетло оружје,
0131 Окрену се војске три хиљаде,
0132 Морачу је војска прегазила;
0133 Па се друга војска окренула
0134 Од широка Љешкопоља рамна,
0135 Састави се војске пет иљада.
0136 Али војска на Ситницу дође,
0137 И удрише Филипу сердару
0138 И војводи Петру с Љубостиња.
0139 Ту се двије ударише војске,
0140 Пак се бију око воде ладне.
0141 Ал’ се Срби натраг измицау,
0142 И на себе намамљују Турке,
0143 Ал’ су Турци мудри и паметни,
0144 Виде Турци да је пријевара,
0145 Па не оће на њи насрнути.
0146 Зове јунак из турске ордије
0147 По имену Крњић Усаине,
0148 Зове грлом Машовића Ила:
0149 "Почуј мене, Давидовић-Иле!
0150 "Изађи ми на бојну мегдану,
0151 "Да те мојом танком брешком гађам,
0152 "Ал’ ти драго пјешки на ногама,
0153 "Ал’ ти драго на коње витезе.
0154 Послуша га Давидовић Иле,
0155 Искочи му на бојну мегдану,
0156 И у руке носи џефердара,
0157 Лети Иле пјешки на ногама.
0158 Кад га више Крњић Усаине,
0159 Он довати брешку своју сјајну,
0160 А потрчи пјешки на ногама.
0161 Изидоше оба на мегдану,
0162 Па једанак пушке обратише.
0163 Двије војске остале па гледају,
0164 Ко ће коме очи преварити.
0165 Пуче брешка Крњић-Усаина,
0166 И џефердар Давидовић-Ила,
0167 Једанак им пушке огласише,
0168 Један другом живот не узеше,
0169 Али оба изгибише крила,
0170 Оба десне ноге саломише,
0171 Оба паше у траву на главу.
0172 Прифатише млади Црногорци,
0173 Прифатише Ила рањенога,
0174 Турци носе Крњић-Усаина.
0175 Па се ружни Турци насрдише
0176 За сломљена Јуса буљумбашу.
0177 Али Турци загон учинише,
0178 Да пос’јеку Ила арамбашу,
0179 Но не даду Ила Црногорци,
0180 Но га носе на плећи јуначке.
0181 Ного Турци Србе поћераше
0182 До Фармака села разурена.
0183 Војвода их из горе гледаше
0184 И његових друга пет стотина,
0185 Па војвода на ноге скочио,
0186 И покличе своје соколове:
0187 "На ноге те, момци изабрани!"
0188 Полећеше друга пет стотина,
0189 А пред њима војвода Иво,
0190 Трче момци пјешки на ногама.
0191 Ема су се уморили грдно,
0192 Е далеко бјеху запанули
0193 Преко поља у гору зелену.
0194 Пред војском су два сокола сива,
0195 Колико би вргла пушка мала,
0196 Једно соко Вукићевић Перо
0197 С Љубостиња села маленога,
0198 Друго витез Мосиколе Драго
0199 Од малога села Добрскога.
0200 Ал’ да видиш Вукићевић-Петра,
0201 Ђе опали сјајна џевердара,
0202 И тако му Бог и срећа дала,
0203 Те је добро погодио Туре,
0204 Паде Турчин у траву на главу.
0205 У то дође Мусиколе Драго,
0206 И Драго му посијече главу,
0207 А Петар му уграби оружје;
0208 Ту се с мјеста заметнула кавга.
0209 Кад удрише друга пет стотина,
0210 А пред њима Ускоковић Иво,
0211 Сви једанак огањ оборише,
0212 И на Турке сложно ударише.
0213 Једнак пуче пет стотин’ пушака,
0214 Паде мртвих тридесет Турака;
0215 Три пут више бјеше рањеника.
0216 Па и Турци огањ оборише.
0217 Ту погибе Ђурашковић Мрко,
0218 И мнозину ране допадоше.
0219 Ного Турци натраг побјегоше,
0220 Унијеше мртве и рањене,
0221 Ситница их вода одбранила,
0222 Да им Срби не сијеку главе.
0223 На томе се раздвојише војске,
0224 Турска војска Подгорици пође,
0225 Српска дође на Кокоте горње.
0226 Па војвода танку књигу пише,
0227 А шиље је Подгорици-варош
0228 На рукама турском поглавару
0229 По имену Лекића спахији:
0230 "Чуј, спахија, Подгоричка главо!
0231 "Ка’ си с твојом војском долазио
0232 "На Ситницу Љешкопољу рамну,
0233 "Доста сам ти приправио меса:
0234 "Изгубих ти тридест и два друга,
0235 "И стотину зададох ти рана,
0236 "И сломих ти Крњић-Усаина,
0237 "Да не с’јече више српске главе;
0238 "Већ такога Скандарија нема
0239 "Гласитога избрана јунака
0240 "Ка твојега Крњић-Усаина.
0241 "И чујем ме, Лекићу спаија!
0242 "Добру си ми рану ударио:
0243 "Погуби ми Ђурашковић-Мрка,
0244 "Баш синовца Филипа сердара,
0245 "И сломи ми гласита јунака,
0246 "Машовића, пашу буљумбашу,
0247 "Машовића Давидовић-Ила,
0248 "Који друга у иљади нема,
0249 "Ни његова стаса ни јунаштва.
0250 "Још си неке раном обранио,
0251 "Ал’ ниси ми друга оштетио,
0252 "Сад ако ћеш да се умиримо,
0253 "Пребићемо двадест и два друга
0254 "Од твоијех добријех Турака,
0255 "Баш за моји десет Вукчевића,
0256 "И за моја оба сестричића,
0257 "Ту су свега једанаест друга.
0258 "Пребијам ти по два за једнога.
0259 "А десет ти пребијам Турака
0260 "За мојега Ђурашковић-Мрка,
0261 "А твојега Јуса буљумбашу
0262 "За мојега Ила арамбашу,
0263 "Те су своја крила изгубили.
0264 "Но, спаија, да се умиримо;
0265 "Ако нећеш, ни жалости немам."
0266 Па се тада војска окренула,
0267 И весеље из пушака граде.
0268 Укопаше Ђурашковић-Мрка,
0269 Укопаше и ожаловаше.
0270 Извидаше Ила рањенога
0271 И остале рањене јунаке.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.