Бој на Граховцу

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 На хиљаду и осме стотине
0002 И педесет и осме године
0003 Телар виче од јутра до мрака
0004 У бијелу граду Цариграду,
0005 Телар виче, нигда не престаје,
0006 Све спомиње паше и везире:
0007 "Брже да сте цару на дивану!"
0008 Кад се Турци на диван скупише,
0009 На дивану код свога султана,
0010 Сви султану листом говораху:
0011 "Наш султане, огријало сунце!
0012 "Што си за нас итро поручио?
0013 "Која ти је голема невоља,
0014 "Кад си с Русом ти мир учинио
0015 "А краљеве имаш пријатеље?"
0016 На то султан њима одговара:
0017 "Како што је, моја браћо Турци!
0018 "Ал’ чујете, али не хајете
0019 "За Данила Петровића књаза,
0020 "За проклету ловну Гору Црну,
0021 "Која нама црне јаде даје,
0022 "Јаде даје, никад не престаје?
0023 "Данас вишег душманина немам
0024 "Баш влашкога краља ниједнога
0025 "Од Данила Петровића књаза,
0026 "Од старине душманина мога,
0027 "Он не слуша краља ниједнога,
0028 "Но устаде Србин на оружје
0029 "Супроћ мене Отмановић-цара,
0030 "Сву је моју рају узбунио,
0031 "Зато послах Јајак-пашу мога
0032 "И шњим војске четири хиљаде,
0033 "Не би л’ како помирио рају,
0034 "Ал’ не даде црногорски књаже,
0035 "Посла војску, разби Јајак-пашу,
0036 "Пашу разби, ис’јече му војску,
0037 "Па се равној Суторини спушти
0038 "До границе бечкога ћесара,
0039 "Ту паланку моју разорио,
0040 "Царски барјак под ногом згазио,
0041 "Штоно турски закон не подноси;
0042 "И то њему доста не бијаше,
0043 "Но одметну све Васојевиће
0044 "До Новога бијела Пазара,
0045 "Дробњак, Пиву, Гацко до Мостара,
0046 "Не познаје мене за султана,
0047 "Но све оде на поље Цетиње,
0048 "Поклони се Петровићу књазу.
0049 "Ово, Турци, добро бити неће,
0050 "Сву ће Босну дићи на оружје.
0051 "Зато више живјети не могу,
0052 "Док не свладам ону змију љуту,
0053 "Која ми је пуно додијала,
0054 "Више но сви краљи и ћесари.
0055 "Но је л’ мајка родила јунака
0056 "И турскијем опасала пасом,
0057 "Да му данем силну своју војску,
0058 "Да шњом пође ловној Гори Црној?
0059 "Ако би му Бог и срећа дала,
0060 "Тер би Гору освојио Црну,
0061 "Погубио Петровића књаза,
0062 "Бих метнуо њега за везира
0063 "Пред свом војском мохур сеибијом.
0064 "А ево му згода и вријеме,
0065 "Јер ја имам добра пријатеља,
0066 "Баш од Беча бечкога ћесара,
0067 "Он је Гору затворио Црну,
0068 "Ево има шес година дана,
0069 "Од како је метнуо пандуре,
0070 "Не да њима праха ни олова".
0071 Кад то чуше паше и везири,
0072 Сви везири ником поникоше,
0073 И у диван паше погледаше,
0074 Многи знаду што су Црногорци,
0075 Пак не смију војску прифатити,
0076 Јер се боје бруке и срамоте;
0077 Ал’ не гледа јунак од старине,
0078 Породицом из земље Черкеске,
0079 Но султана међу очи црне:
0080 "Ево, царе, Ферук-паше твога,
0081 "Дај ми војске дванаест хиљада,
0082 "Све низама по избор солдата,
0083 "Којизи су школу научили,
0084 "И војничку срећу прокушали
0085 "На бијелу граду Силистрији,
0086 "Силистрији и Севестопољи
0087 "Спроћ Мошкова душманина твога,
0088 "И подај ми Кадрик-пашу твога,
0089 "Ја ћу поћи влашкој Гори Црној,
0090 "Ако Бог да и Мухамед светац,
0091 "Петровића књаза погубићу."
0092 То је цару много мило било,
0093 Све му даде, што паша искаше,
0094 И сувише бијела фермана.
0095 Све то слуша мушир-Омер-паша,
0096 Тер Феруку паша проговара:
0097 "Ферук-пашо, царево уздање!
0098 "Ну послушај старца Омер-пашу,
0099 "Ако мислиш одит’ Гори Црној
0100 "На витеза Петровића књаза,
0101 "Узми војске и тријест хиљада,
0102 "Јер ти не знаш што су Црногорци,
0103 "Нити знадеш за њихове кланце,
0104 "А ја знадем што су Црногорци,
0105 "Удриће ти триста на хиљаду,
0106 "А хиљада на десет хиљада,
0107 "Ја сам скоро шњима војевао
0108 "Два мјесеца од године дана,
0109 "Многу војску моју погубише.
0110 "Кунем ти се свецом Мухамедом
0111 "И сеџадом, на коју клањамо,
0112 "Ђе сам био с војском угрезнуо,
0113 "Да у слоги бјеху Црногорци,
0114 "Жива мене уфатити ћаху,
0115 "И сву моју погубити војску."
0116 Ферук паша не слуша везира,
0117 Но окупи своју силну војску,
0118 Све војника дванаест хиљада,
0119 Осам узе убојни топова,
0120 Па окрену своју силну војску,
0121 Навезе се у атеш ђемије,
0122 Пак зајезди низ то море сиње,
0123 Извезе се Клеку бијеломе,
0124 Здраво дође у граду Мостару.
0125 Како дође, ситну књигу пише
0126 Наћил-паши босанском везиру:
0127 "Наћил-пашо, велики везиру!
0128 "Имам изун такви од султана,
0129 "Да покупим по Босни низаме,
0130 "Хајде с војском бијелу Мостару,
0131 "Да идемо на Карадаглију,
0132 "Којено је цару додијала."
0133 Кад везиру ситна књига дође,
0134 Он покупи по Босни низаме,
0135 Оде с војском бијелу Мостару,
0136 Ту се турске паше прикупише,
0137 Силновиту војску подигоше,
0138 Окренуше низ Херцеговину,
0139 Здраво доше бијелу Требињу,
0140 Ту су с војском тамбор учинили,
0141 Па су паше вијећ’ вијећале,
0142 Како бише с војском ударили.
0143 Пак дозваше Ченгијћ-Хајдар-бега,
0144 "Хајдар-беже, пиле од сокола!
0145 "Ево теби војске три хиљаде,
0146 "Хајде право Пиви и Дробњаку
0147 "На јунака Церовић-Новицу,
0148 "Који ти је баба погубио,
0149 "И сву нашу рају одметнуо,
0150 "Узми барјак, немо’ почасити.
0151 Па ми зову Јајак-пашу млада:
0152 "Јајак-пашо, све моје уздање!
0153 "Ево теби војске пет хиљада,
0154 "Хајде с војском бијелу Никшићу,
0155 "Ту ћеш с војском тамбор учињети,
0156 "Али немој с војском ударити,
0157 "Змија да те не удари љута,
0158 "Док не чујеш нашу силну војску,
0159 "Да је сишла у поље Грахово,
0160 "И на Хумац тамбор учинила,
0161 "Ондар дигни твоју силну војску,
0162 "Пак ти удри жупи Грачаници
0163 "На књажевој бијелој фортици,
0164 "Којуно је скоро начинио
0165 "Спрама Никша града бијелога,
0166 "На срамоту цара честитога."
0167 А трећу ми војску оставише
0168 У Требињу граду бијеломе,
0169 И са војском босанског везира,
0170 Да им таин и захиру спрема,
0171 И да њима буде у индату,
0172 Ако би им од невоље било,
0173 И с везиром паше оставише,
0174 Оставише лукаву лисицу,
0175 По имену Кемал-ефендију,
0176 Кога бјеше царе отправио,
0177 С ефендијом велике дарове,
0178 Да он с књазом чини договоре,
0179 Не би л’ шњима књаза преварио,
0180 И потајно на њега удрио,
0181 Ударио када се не нада;
0182 А сву другу уредише војску,
0183 Да похита у поље Грахово.
0184 Ондар скочи Ченгијћ-Хајдар-беже,
0185 Оде право Пиви и Дробњаку,
0186 И шњим оде војске три хиљаде;
0187 Јајак паша пође пут Никшића,
0188 С пашом пође војске пет хиљада;
0189 Ферук паша оде уз Бањане,
0190 И шњим војске дванаес хиљада,
0191 И одвуче убојне топове,
0192 Собом води Смаил-агин Деда
0193 И остале крајичнике Турке,
0194 Штоно знаду калаузит’ војски.
0195 Све то гледа од планине вила,
0196 Пак полеће на лагана крила,
0197 На Сомину излећела вила,
0198 На Сомину високу планину,
0199 Па кликује танко гласовито,
0200 Зове вила у поље Грахово
0201 По имену Петра војеводу:
0202 "Војеводо, Петре с Љуботиња,
0203 "Није тебе књаже оправио,
0204 "Да ти пијеш кроз Грахово вино
0205 "Са сердаром Пајом капетаном
0206 "И сокјолом Матановић-Петром,
0207 "Него те је књаже отправио,
0208 "Да границу од Турака браниш,
0209 "Да границу Турци не преступе;
0210 "Но на ноге, Петре војевода,
0211 "Ето војска у Бањане горње,
0212 "А сутра ће удрит’ низ Бањане."
0213 Када Петар вилу разумио,
0214 Удари се руком по кољену,
0215 Па он зове Паја капетана:
0216 "Жље га сио са мном, капетане!
0217 "Ето Турци у Бањане равне,
0218 "Но на ноге, да их дочекамо!"
0219 Па скочише три добра јунака,
0220 Виловите коње посједоше,
0221 А за њима друга три стотине.
0222 Кад изишли брду ријечкоме,
0223 Ал’ су Турци сишли низ Бањане,
0224 И велики око учинили
0225 На студену воду Ријечани.
0226 Кад то виђе Петар војевода,
0227 Да су Турци пријешли границу,
0228 Он ми зове Ченгијћа Дед-агу:
0229 "О Турчине, Ченгијћу Дед-аго!
0230 "Јесам ли ти синоћ поручио,
0231 "Да ти паши царевоме кажеш,
0232 "Да границу нашу не преступа?"
0233 Одговара Ченгијћу Дед-ага:
0234 "Не будали, Петре војевода,
0235 "Што границе кажеш и друмове,
0236 "Ако Бог да и Мухамед светац,
0237 "И у здравље цара честитога,
0238 "Граница ј’ нам на поље Цетиње."
0239 То је Петру много мучно било,
0240 Одговара Ченгијћу Дед-аги:
0241 "Бре не лажи, Смаил-агин Дедо,
0242 "И пријед су паше ударали,
0243 "Ал’ Цетиња нијесу гледали,
0244 "Неће ни сад, Дедо, ако Бог да,
0245 "Ал’ послуша’ мога џефердара."
0246 Пуче пушка Петра војеводе,
0247 За њом пуче Паја капетана,
0248 А за Пајом Матановић-Пера.
0249 Ту с Турцима џанак започеше,
0250 Од мегдана рата отворише,
0251 Онден скочи Петар војевода,
0252 Сједе јунак, ситну књигу пише
0253 На Цетиње Петровићу књазу:
0254 "На знање ти, мио господару!
0255 "Јутрос нама Турци ударише,
0256 "И у твоју земљу уљегоше;
0257 "Ми с Турцима џанак учинисмо,
0258 "Од мегдана рата отворисмо,
0259 "И пет њима глава посјекосмо,
0260 "Ал’ сидоше у Граховац Турци
0261 "На погледу поља граховскога,
0262 "У Граховац шанац закопаше,
0263 "Мисле брзо у Грахово систи,
0264 "Но на ноге, мио господару!
0265 "Пошљи нама силновиту војску
0266 "И пред војском војеводу Мирка,
0267 "Да се овден мушки покољемо
0268 "Велика је сила у Турака,
0269 "Има војске дванаест хиљада,
0270 "Осам има огњених топова,
0271 "С војском влада паша Ферук паша."
0272 Кад је Петар књигу направио,
0273 На мезил је књигу отправио.
0274 Дође књига на поље Цетиње
0275 А на руке Петровића књаза;
0276 Када књаже књигу проучио,
0277 Много се је књизи зачудио,
0278 И овако собом говорио:
0279 "Јаох, тужни и манити Турци,
0280 "Што сте тако полудили лудо
0281 "Су вашијех дванаес хиљада,
0282 "Да границу моју потиснете
0283 "И да Црну Гору освојите?"
0284 Пак срдито на ноге скочио,
0285 Себе зове цетињске главаре,
0286 Војеводу Мартиновић-Марка,
0287 Капетана Шпадијера Стефа:
0288 "Ха на ноге, цетињски главари,
0289 "Покупите листом Цетињане,
0290 "Којизи су од вазде јунаци,
0291 "Пак развијте свилене барјаке,
0292 "Хајте с војском у поље Грахово,
0293 "Ту чекајте војеводу Мирка."
0294 Братучеда књаже зовијаше,
0295 По имену Петровића Крца:
0296 "А на ноге, мој сиви соколе!
0297 "Ну појаши добра коња твога,
0298 "Пак похитај у поље Грахово!
0299 "Ту прикупљај и устављај војску."
0300 Перјаничког зове капетана,
0301 По имену Новаковић-Мила:
0302 "А на ноге, Мило капетане,
0303 "Покупи ми ђецу перјанике,
0304 "Хајде с Крцом у поље Грахово,
0305 "Нека моја ђеца перјаници,
0306 "Нек ми храбре и веселе војску."
0307 Па кад књаже нареди домаће,
0308 Он ми себе зимну саклетара:
0309 "Ну донеси неколико карте,
0310 "Раскомати књигу на комаде."
0311 Прву књаже књигу направио
0312 Чеву равну Петру Вукотићу:
0313 "Вукотићу, од старине бане!
0314 "Како примиш лист књиге бијеле,
0315 "Одмах да си на ноге скочио,
0316 "Развиј барјак на бијелу кулу,
0317 "Пак поздрави Јован-капетана,
0318 "И поздрави орла двојеглавног,
0319 "По имену Петровића Луку,
0320 "Харамбашу од Херцеговине,
0321 "Нека купе Оздриниће листом.
0322 "Ти ћеш, Петре, књигу направити,
0323 "Књигу пошљи селу Загарачу,
0324 "А на руке Бошку капетану,
0325 "На крајину силноме јунаку,
0326 "Нека купи Загарчане листом.
0327 "Па кад, Петре, сву окупиш војску,
0328 "Хајде с војском у поље Грахово,
0329 "Ето на нас Отмановић-цара,
0330 "Ваља, Петре, с царом ратовати,
0331 "Над Турцима мегдан одржати
0332 "И јуначку славу задобити,
0333 "Нек се чује у седам краљева,
0334 "Штоно значи ловна Гора Црна."
0335 Ону посла, другу накитио,
0336 Шиље књигу пољу Трешњевоме
0337 На рукама Милошу сердару:
0338 ”О сердаре, од Цуца главару:
0339 "Како примиш лист књигу бијелу,
0340 "Одмах скочи на ноге лагане,
0341 "Полздрави ми војводу Илију,
0342 "Којино је стари мегданџија,
0343 "Ка делија Цмиљанић Илија,
0344 "Пак скупите Цуце свеколике,
0345 "Хајте с војском у поље Грахово."
0346 Ону шаље, трећу направио
0347 У Бјелице Бору капетану:
0348 "О Милићу Боро капетане!
0349 "Како примиш лист књиге бијеле,
0350 "Скочи брже на ноге лагане,
0351 "Па покупи Бјелице јунаке,
0352 "Хајде с војском у поље Грахово."
0353 Ону посла, а четврту пише,
0354 Шаље књигу на равне Његуше
0355 А на руке војеводи Иву:
0356 "Радоњићу, моја десна руко,
0357 "Од старине племићу и бане!
0358 "Како примиш лист књигу бијелу,
0359 "Скочи брже на ноге јуначке,
0360 "Поздрави ми Маша капетана,
0361 "Купи, Иво, све листом Његуше,
0362 "Хајде с војском у поље Грахово."
0363 Ону шаље, а пету написа,
0364 Шаље књигу у племе Ћеклиће
0365 А на руке војеводи Ђуру:
0366 "А на ноге, Ђуро војевода!
0367 "Војевода и соколе сиви!
0368 "Покупи ми све листом Ћеклиће,
0369 "Хајде с војском у поље Грахово."
0370 Ону шаље, а шесту написа,
0371 Шаље књигу Ријечкој нахији,
0372 Сенатору Лукетину Саву:
0373 "Сенаторе, мој мили соколе!
0374 "Ти си мене вазде вјеран био,
0375 "И с Турцима вазде војевао,
0376 "Како примиш лист књигу бијелу,
0377 "Скочи брже на ноге јуначке,
0378 "Поздрави ми Ђока капетана,
0379 "Пак дигните Цеклињане листом,
0380 "Без крваве на крајину Жупе,
0381 "Пак кад дођеш селу Добрскоме,
0382 "Поздрави ми Ника капетана,
0383 "Нека дигну ђецу Добрљане,
0384 "Хајде с војском на поље Цетиње,
0385 "Јер вас чека Мирко војевода."
0386 Ону шаље, седму написао,
0387 Седму посла књигу Љуботињу,
0388 На сокола Станка капетана:
0389 "А на ноге, Голубовић-Станко!
0390 "Покупи ми листом Љуботинце,
0391 "И поздрави Мила капетана,
0392 "Нека дигне Грађане јунаке,
0393 "Хајде с војском на поље Цетиње,
0394 "Ал’ похитај, мој соколе сиви,
0395 "Јер вас чека Мирко војевода."
0396 Ону посла, а осму написа,
0397 Осму посла самом попу Ђуру,
0398 У књигу га књаже поздрављаше,
0399 И овако у њу говораше:
0400 "О војводо, све моје уздање!
0401 "Војводство си на сабљу добио,
0402 "Јер си вазде храбро војевао,
0403 "Зато сам те шевом учинио,
0404 "Да ти с мојом гардом комадираш,
0405 "Брже да си на поље Цетиње,
0406 "Да пред гардом будеш у Грахово,
0407 "Јер се, попе, царом завадисмо,
0408 "Ваља царом мегдан дијелити."
0409 Кад се ситне књиге растурише
0410 Од Ријеке до Чева крвава,
0411 Војводама на руке падоше.
0412 Кад војводе књиге разгледаше,
0413 Војводе се на ноге дигоше,
0414 Поздравише редом капетане,
0415 Капетани редом стотинаше,
0416 Стотинаши момчад барјактаре,
0417 Барјактари ђецу десечаре,
0418 Десечари сву осталу војску,
0419 Да се брже дижу на оружје,
0420 Ударише на Грахово Турци.
0421 Кад то чуше млади Црногорци,
0422 Заповијед књаза свијетлога,
0423 Сви радосно на ноге скочише,
0424 Припасаше свијетло оружје;
0425 Тад скочише момчад барјактари,
0426 Тер развише свилене барјаке,
0427 Капетани војску окренуше,
0428 Пред њима су српске војеводе,
0429 Који желе војеват’ с Турцима,
0430 На Грахово мегдан дијелити,
0431 Јер су, брате, љути Црногорци,
0432 Јер им бјеше жалост останула,
0433 Кад је Омер паша ударао,
0434 Ђе утече здраво и весело.
0435 Ал’ војводе устављају војску,
0436 Причекују војеводу Мирка.
0437 Мало било, много не трајало,
0438 Ево, брате, Ријечке нахије,
0439 Има војске дванаест стотина,
0440 Али, брате, огња жестокога,
0441 Пред њима су силне поглавице,
0442 Којено сам пређе споменуо,
0443 Онда књаже с кнегињом изиде,
0444 Своју војску гледе и сехире,
0445 На пут њима благослове дају,
0446 Од Турака да се храбро бране,
0447 И јунаштво своје да покажу.
0448 Сва се њима војска поклонила,
0449 С барјацима књазу зафалише.
0450 Онда скочи Мирко војевода,
0451 Поклони се књазу и кнегињи,
0452 Па припаса свијетло оружје,
0453 А млађи му коња приведоше;
0454 Виловита коња окрочио,
0455 Обрну га уз поље Цетиње,
0456 За војводом сва остала војска.
0457 Априла је двадесет осмога,
0458 Кад војвода у Грахово дође,
0459 И на Хумац Катуњане нађе,
0460 Ђе су вељи тамбор учинили,
0461 Међу тамбор српске поглавице.
0462 Ту војвода војску уставио,
0463 И од пута мало починуо,
0464 Док одмори себе и војнике.
0465 Тадар Мирко војводе позива,
0466 С војводама разговор вођаше,
0467 Како треба војску разд’јелити
0468 И вас тамбор турски опколити
0469 И пашама на шанац удрити,
0470 И о томе много говорише,
0471 И способна војводе рекоше,
0472 Да се данас војска раздијели,
0473 Па с помоћу Бога великога,
0474 Да ми сутра на Турке удримо,
0475 У шанчеве Турке затворимо,
0476 Нек се спази грдни Османлија,
0477 У чију је земљу улазио,
0478 И нек позна што су Црногорци.
0479 Тад војвода Петровићу Мирко
0480 Скочи јунак на ноге лагане,
0481 Стаде српску разређиват’ војску.
0482 Првог српског војеводу зимну,
0483 По имену Петра Вукотића,
0484 "Вукотићу, од старине бане!
0485 "Ево тебе Оздринићи листом,
0486 "Под барјаком војске пет стотина,
0487 "И са војском два сокола сива,
0488 "Братучеда Јован-капетана,
0489 "Харамбашу Петровића Луку:
0490 "Хајде, Петре, с војском од запада
0491 "Низ Омутић високу планину,
0492 "Држи, Петре, на окупу војску,
0493 "Али немој с војском ударити,
0494 "Док ја даднем од боја знамеwе."
0495 Па дозива Милоша сердара,
0496 Капетана војводу Илију:
0497 "Ха на ноге, двије поглавице,
0498 "Хајте с Петром Омутић-планини,
0499 ”И водите Цуца пет стотина,
0500 "И ставите војску у параду,
0501 "С десна крила Петра Вукотића."
0502 Пак дозива два сива сокола,
0503 Два сокола до два капетана,
0504 По имену Станојевић-Бора,
0505 И јунака Бошка капетана:
0506 "Ха на ноге, два сокола сива,
0507 "Хајте с Петром Омутић-планини,
0508 "И водите војске пет стотина,
0509 "И ставите по начину војску,
0510 "С л’јева крила Петра Вукотића."
0511 Па позива двије војеводе,
0512 По имену Лукетина Сава
0513 И војводу Петра с Љуботиња:
0514 "Ха на ноге, двије поглавице!
0515 "Подигните Ријечку нахију
0516 "И четири српска капетана,
0517 "Хајте с војском у Бабјак планину,
0518 "Удрићете низ Осјеченицу
0519 "На шанчеве цара честитога."
0520 Пак дозива Ђура војеводу:
0521 "Ха на ноге, војевода Ђуро!
0522 "Ево тебе гарде шест стотина,
0523 "Све књажева бирана јунака,
0524 "И са гардом братучеда мога,
0525 "По имену Петровића Крца,
0526 "Води војску брду Корјенићком,
0527 "Да удариш војски из пријека,
0528 "Откуда се не надају Турци,
0529 "Да ударе црногорски вуци,
0530 "И ти друма широкога чува’
0531 "Од Клобука и од Корјенића."
0532 Перјаничког зове капетана:
0533 "Ха на ноге, Мило капетане!
0534 "Раздијели ђецу перјанике
0535 "На војводе и на капетане,
0536 "Нека војску храбре и веселе."
0537 А четврту војску оставио,м
0538 Оставио себе војевода
0539 И са војском три српске војводе
0540 И четвртог Паја капетана,м
0541 Да шњим иде у Орљу планину.
0542 Каде Мирко сву војску разреди,
0543 Тад војвода међу војском стаде,
0544 И сву онда слободити поче,
0545 И слово им бодрости давати:
0546 "Црногорци, моја браћо драга!
0547 "Ево на нас Отмановић-цара
0548 "И његова војска силновита,
0549 "Сада треба да дух ободримо
0550 "И на Турке сутра ударимо,
0551 "Да ми турску силу раскрхамо,
0552 "Нека знаду све те бановине,
0553 "Да су кадри млади Црногорци
0554 "На милитар царски ударити
0555 "И с пушкама посрамит’ лубарде,
0556 "С ножевима пушке бајунете;
0557 "И јошт, браћо, да се споменете,
0558 "Што сте страшни завјет учинили,
0559 "Пред нашијем књазом и кнегињом,
0560 "Да нећете жалит’ умријети
0561 "За свог књаза и за отачаство."
0562 Кад војвода све слово изусти,
0563 У војску се учини знамење,
0564 Ударише свирке и мужике,
0565 Барјактари барјаке развише,
0566 А војводе војску окренуше.
0567 Боже драги, на свему ти фала!
0568 Дивно ли их бјеше погледати,
0569 Како војска весело иђаше,
0570 Особито ту књажеву гарду!
0571 На капе им орли двојеглавни,
0572 На њима су свилени барјаци,
0573 Све на нову форму начињени,
0574 На барјаке црногорска арма,
0575 Усред арме слово Данилово,
0576 Што војнике диже на јунаштво,
0577 Међу њима витез попе Ђуро,
0578 Сву је војску главом надвисио,
0579 Њему шљике у ордију нема
0580 До војводе Милош-Обилића.
0581 Априла је двадесет деветог,
0582 Кад се хоће војске ударити
0583 У Граховцу пољу широкоме.
0584 Ферук паша бјеше подранио
0585 Пити каву и авдес узети,
0586 Кад се њему даде погледати
0587 Око шанца на четири стране,
0588 Све угледа крстача барјака,
0589 Под барјаке силновиту војску,
0590 Кад погледа у Орљу планину,
0591 Виђе паша у ширину војску
0592 Баш од Орла високе планине,
0593 До студене Граховца ријеке,
0594 Па он зове Смаил-агин Деда:
0595 "О дед-аго, турска перјанице,
0596 "Силна војска у Орљу планину,
0597 "Међу војском једна поглавица
0598 "На ђогату коњу од мегдана,
0599 "Хала, Дедо, да страшна јунака!
0600 "Црни су му до рамена брци,
0601 Сједе њему на рамена брци
0602 "Ка соколу крила на кољена,
0603 "Токе су му прси запучиле,
0604 "За појас му двије пушке мале,
0605 "А од бедри сабља окована,
0606 "Од рамену пушка шеишана,
0607 "А у руке срчали дурбина,
0608 "Тер он наше разгледује шанце,
0609 "Мисли јунак на нас ударити:
0610 "Него узми срчали дурбина,
0611 "Нећеш ли га на дурбин познати."
0612 Узе Дедо срчали дурбина,
0613 Како дурбин на око турио,
0614 Позна Дедо војеводу Мирка,
0615 Тер Феруку паши каживаше:
0616 "Ферук-пашо, драги господаре!
0617 "Оно ти је војевода Мирко,
0618 "Брат Данила Петровића књаза,
0619 "Силни јунак кано Здриновићу,
0620 "Он цијелом војском командира,
0621 "Зар не видиш, драги господаре,
0622 "Соколове младе Црногорце,
0623 "Како их је уредио Мирко
0624 "Око шанца на четири стране?
0625 "Сваки држи пушку преко крила
0626 "А десницу на јатаган-ножа,
0627 "Мисле Срби данас ударити,
0628 "Биће, пашо, хала од Турака,
0629 "Јер јунаци јесу Црногорци."
0630 Када паша Деда разумио,
0631 Овако је њему говорио:
0632 "Бре не лудуј, Смаил-агин Дедо,
0633 "Не бојим се војеводе Мирка,
0634 "Док је мене шанца и топова
0635 "И царева бирана низама,
0636 "Рашћераћу влахе уз планину,
0637 "А војводу уфатити жива."
0638 Ал’ не рече Турчин ако Бог да.
0639 Пак срдито на ноге скочио,
0640 Тер управи војску у параду,
0641 А поправи на шанце топове,
0642 Три хиљаде отправи војника,
0643 Да ударе Омутић-планини
0644 На јунака Петра Вукотића,
0645 А оправи царске коњанике
0646 И остале крајичнике Турке,
0647 Да ударе на књажеву гарду,
0648 На јунака војеводу Ђура.
0649 Каде Петар војску огледао,
0650 Скочи јунак на ноге лагане,
0651 Пак он зове Милоша сердара,
0652 Два сокола, оба капетана:
0653 "А на ноге, српски соколови!
0654 "Ево на нас Турци обрнуше,
0655 "Да се јутрос мушки покољемо."
0656 Тад скочише српске поглавице,
0657 И лијепо војску уредише,
0658 Најпрви су млади барјактари,
0659 А за њима храбри начелници,
0660 А за њима сва остала војска,
0661 Пак Турцима поше у сретање.
0662 Жељни Турци, жељни Црногорци
0663 Црне, брате, крвце од јунаках.
0664 А када се близу саставише
0665 Ту се војске грдно поздравише
0666 Црним прахом и тешким оловом,
0667 Три се пута ватром преметнуше,
0668 Многи мртви на земљу падоше,
0669 Ал’ се не зна, чиј’ ће мегдан бити.
0670 Онда рече Петровићу Лука:
0671 "Што је ово, браћо Црногорци!"
0672 Пак истрже јатагана ножа,
0673 Пак у Турке јуриш учинио,
0674 С друге стране Боро капетане,
0675 По три турске посјекоше главе.
0676 Али пуче пушка од Турака,
0677 Тер погоди Петровића Луку,
0678 Мртав јунак паде земљи црној;
0679 Друга пуче пушка од Тураках,
0680 Тер пшогоди Бора капетана,
0681 И он јунак паде земљи црној;
0682 Црногорци кад то видијеше,
0683 Ђе падоше двије поглавице,
0684 Јошт се веће боју распалише,
0685 Тер фриснуше млади капетани,
0686 Стотинаши, момчад барјактари,
0687 Тер у Турке јуриш учињеше,
0688 А за њима сва остала војска,
0689 Кад угнаше у шанчеве Турке,
0690 Пет стотина глава посјекоше,
0691 И у шанац затворише Турке.
0692 А удрише царски коњаници
0693 На витеза војеводу Ђура,
0694 На књажеву гарду изабрану.
0695 Сада слуша’ боја жестокога!
0696 Кад се двије војске ударише,
0697 Црногорци и царски коњици,
0698 Ту се, брате, живи поваташе,
0699 Стоји цика малије пушака,
0700 Клепет стоји ножа и сабаља,
0701 С обје стране многи погибоше.
0702 Тадер скочи војевода Ђуро,
0703 Трже сабљу у десницу руку,
0704 Пак у Турке јуриш учинио,
0705 С друге стране Петровићу Крцо,
0706 А за њима сва гарда остала,
0707 Поломише царске коњанике.
0708 До шанчева цара честитога
0709 Двјести триде’с глава посјекоше.
0710 Ал’ да видиш војеводу Ђура!
0711 Он ми иде право на шанчеве
0712 С голом сабљом у бијелој руци,
0713 Шњиме иду многи Црногорци,
0714 Соколови лафи одабрани,
0715 Хоће јунак завјет да испуни,
0716 И шанчеве турске да продере.
0717 Кад се јунак шанца приватио,
0718 Ал’ га флотун царски дочекао,
0719 Ту војводу Турци погубише,
0720 И са шњиме халај-барјактара,
0721 Од Његуша Кустодију Маша,
0722 И остале неке соколове.
0723 Попе Ђуро, покојна ти душа!
0724 Твоје име никад не умире,
0725 Јер си вјечни спомен оставио.
0726 Ал’ не хоће, да узмиче гарда,
0727 Но једнако бојем уришује,
0728 Јере с гардом силан јунак бјеше,
0729 Који не зна, што је умријети,
0730 По имену Петровићу Крцо,
0731 Од сената вице-преседенте,
0732 Но једнако бојем уришује,
0733 А све шанце турске погледује
0734 Да би јунак у њих ускочио,
0735 Него флотун турски узбијаше,
0736 Живу ватру на гарду сипаше.
0737 А то гледа војевода Мирко,
0738 Ђе се страшна крвца пролијева
0739 Од Турака и Црногораца,
0740 Тадар ужди топа огњенога,
0741 И од боја учиње знамење
0742 На војводе и на капетане.
0743 Тад војводе на ноге скочише,
0744 И лијепо војску уредише,
0745 И управо на шанац одоше.
0746 А када се близу примакоше,
0747 Поглавице војски говорише:
0748 "Ха сад, браћо, сиви соколови!
0749 "А у име Бога великога
0750 "И у здравље књаза свијетлога!"
0751 Сад да ти је, побро, погледати!
0752 Кад удфрише одсвуд Црногорци
0753 На шанчеве цара честитога,
0754 Стаде хука крстача барјака,
0755 На крстача орла великога,
0756 Скачу момци, ка да су под крила,
0757 И на шанац страшно ударише.
0758 Ал’ их Турци добро дочекаше
0759 Црним прахом и тешким оловом,
0760 И зорно се Турци опријеше,
0761 Јер шанчеве своје не пушташе,
0762 Но на ватру војску дочекаше,
0763 Сипљу огањ на свакоју страну.
0764 Пучу пушке, броја се не знаде,
0765 Грме топи, просипљу картучи,
0766 А кумпаре лете под облаке,
0767 Разбијају под облак ептире,
0768 Паше трче шанцу на све стране,
0769 Уређују војску у параду,
0770 Поправљају на шанце топове;
0771 Црногорац не зна за параду,
0772 Нити знаде, што пучу лубарде,
0773 Уриш чине, никад не престају,
0774 И на шанац живу ватру дају.
0775 Ту се чини страшна батарија,
0776 Што до данас виша била није
0777 Од Тураках и Црногораца.
0778 Како вјетри траву повијаху,
0779 Тако мртви, рањени падаху.
0780 Не чуди се, драги побратиме,
0781 Који носиш име од Србина,
0782 Јер је таква страшна батарија,
0783 Стари ми се поклаше крвници,
0784 Од тутња се ништа не чујаше,
0785 А од дима ништа не виђаше.
0786 Гледа јунак Петровићу Мирко
0787 Кроз његова срчали дурбина,
0788 Гледа јунак на четири стране,
0789 Да се не би поломила војска,
0790 Али ништа виђет’ не могаше
0791 Од густога дима из пушака,
0792 Него ђегђе крстача барјака,
0793 Што кроз маглу пролећети ћаше,
0794 Кано мјесец кроз мутне облаке.
0795 Када било дневи око подне,
0796 Ферук паша у муку се нађе,
0797 Изгибоше њему начелници,
0798 По избору царски алај-бези,
0799 Погибоше цареви бимбаше,
0800 Изгибоше на топе тобџије,
0801 Тер два топа престаше пуцати,
0802 Јере живи огањ не даваше.
0803 Кад се паша виђе у невољу,
0804 Био барјак диже од зламења,
0805 С топовима пуца без олова,
0806 Да би Срби натраг узмакнули
0807 И од боја мало починули.
0808 Црногорци не знаду зламења,
0809 Нити знаду, шта је починути,
0810 Но једнако шанцу уришују.
0811 Тадер се је паша присјетио
0812 За науку старца Омер-паше,
0813 Пак отиде тужан под шатором,
0814 Љуто цвили, а сузе пролива,
0815 И проклиње дане и године
0816 И Авдула султана својега,
0817 Који га је на зло напутио
0818 И на Црну Гору отправио.
0819 Но да видиш војеводе Мирка!
0820 Често јунак топа ужижаше:
0821 Војводама на знање чињаше,
0822 Да ми војску храбре и веселе,
0823 Траја ватра до мрака мрклога;
0824 Двија уре јесте ноћи било,
0825 Кад од боја војске починуше;
0826 Бој је траја’ шеснаест сахата,
0827 Нит’ сједоше, нит’ љеба једоше,
0828 Нит’ од боја та дан починуше.
0829 Турцима је добра срећа била,
0830 Јере више није дневи било,
0831 Ћаху Срби шанац освојити
0832 И све Турке под сабљом турити,
0833 И на томе мегдан прекинути,
0834 Но их тавна нојца уфатила.
0835 Ал’ да видиш младе Црногорце!
0836 Око шанца ватру наложише,
0837 А пјевају пјесму од побједе,
0838 А све вичу: "предајте се, Турци,
0839 "Предајте се, да вас не кољемо!"
0840 Кад у јутро јутро освануло,
0841 Подранио војевода Мирко,
0842 Тер разгледа мртве и рањене,
0843 Мртве даде одмах закопати,
0844 А рањене посла у Грахово.
0845 Па позива сокола сивога,
0846 По имену Хери де ла Руја,
0847 Који бјеше из града Парижа,
0848 А саклетар књаза свијетлога:
0849 "Деларује, мој сиви соколе!
0850 "Хајде пођи турскоме тамбору,
0851 "Поздрави ми два паше царева,
0852 "Нека дођу, да ми се предаду,
0853 "И предаду цареве топове
0854 "И остало свијетло оружје,
0855 "И зада’ им моју вјеру тврду,
0856 "Животу им ништа бити неће.
0857 "Ако ли се не шћену предати
0858 "И предати царево оружје,
0859 "Задај њима моју вјеру тврду,
0860 "Да ћу сутра на њих ударити
0861 "И све Турке под сабљу турити."
0862 Када Француз ријеч разумио,
0863 Скочи јунак на ноге лагане,
0864 Оде право турскоме тамбору
0865 Под шатором, ђе паше сјеђаху.
0866 Њима Француз добро јутро зваше,
0867 Оба паше Бога прифатише.
0868 Деларује њима проговара:
0869 "Поздрав вам је од војводе Мирка,
0870 "Зове оба, да му се предате,
0871 "Да предате цареве топове
0872 "И остало свијетло оружје,
0873 "Пуштаће вас здраво и весело.
0874 "Ако ли се предати нећете,
0875 "Даје вама своју вјеру тврду,
0876 "Да ће сутра на вас ударити
0877 "И сву војску под сабљом турити.
0878 "И ја велим, да му се предате,
0879 "Да ви цару војску не губите,
0880 "Јер се, Турци, бранит’ не можете,
0881 "Видите ли одсвуд Црногорце
0882 "Ђе су вама друма прекинули
0883 "А живу вам воду уватили?"
0884 Ферук паша пристати хоћаше,
0885 Али јунак Кадри-паша неће,
0886 Но Француз паша проговара:
0887 "Деларује из града Париза,
0888 "Поздрави ми војеводу Мирка,
0889 "Ја сам волиј главу изгубити
0890 "Но царево предати оружје
0891 "И срамотно у Цариград поћи."
0892 Деларин се натраг повратио,
0893 Све кажује војеводи Мирку.
0894 Када јунак ријеч разумио,
0895 Он изнова војску наредио,
0896 Рече јунак јутра ударити
0897 И све Турке под сабљом турити.
0898 У ријечи у коју збораше,
0899 Ево њима ситна књига дође
0900 Из Требиња града бијелога,
0901 Од Србина добра пријатеља:
0902 "На знање ти, војевода Мирко!
0903 "Силан индат иде Ферук-паши
0904 "Од Требиња града бијелога,
0905 "Три тамбора царева низама
0906 "А хиљаду осталих Турака
0907 "Баш од Босне и Херцеговине,
0908 "Но ако си јунак, ка те кажу,
0909 "Ну дочека царева индата.
0910 "Ако теби Бог и срећа даде,
0911 "Да разбијеш индат у планину,
0912 "Сви су твоји у Граховац Турци."
0913 Кад војвода књигу проучио,
0914 Од радости на ноге скочио,
0915 Пак позивље двије војеводе
0916 По имену Лукетина Сава
0917 И војводу Петра с Љуботиња:
0918 "Ха на ноге, двије поглавице,
0919 "Подигните Ријечку нахију
0920 "И четири храбра капетана,
0921 "Хајте с војском на друм од Требиња
0922 "У крваве доле Миротинске,
0923 "Да чекате царева индата,
0924 "И да индат царев разбијете."
0925 Пак позива једнога јунака,
0926 Баш сердара Јовићевић-Сава:
0927 "Ха на ноге, мој сиви соколе!
0928 "Води гарду с Ријечком нахијом
0929 "У крваве доле Миротинске,
0930 "Уфатите друме у планину,
0931 "Па ми снажно удрите на Турке,
0932 "Нећу ни ја сјеђети залуду."
0933 Тад скочише српске поглавице,
0934 Силновиту војску подигоше,
0935 Обрнуше шњоме уз планину,
0936 Ђе гледају паше из шанчева.
0937 Тада скочи Петровићу Мирко,
0938 И даде ми знати војводама,
0939 Како мркне и почине сунце,
0940 Да примакну до шанчева војску.
0941 Кад у јутро јутро освануло,
0942 Најпрвога од маја мјесеца
0943 На Христово на вознесеније,
0944 Кад Турцима дође погибија,
0945 Турски се је индат подигнуо
0946 Од Требиња града бијелога,
0947 Хита индат у пољу Граховцу.
0948 А кад дође горе у планину
0949 На крваве доле Миротинске,
0950 Виђе Турчин крстаче барјаке
0951 Око друма на обије стране,
0952 Виђе Турчин, пак се усплахнуо.
0953 Тад викнуше српске поглавице;
0954 "Стан’, Турчине, куд си наклопио,
0955 "Ти нијеси друма угодио."
0956 Па ми страшно удрише на Турке,
0957 С једне стране гарда изабрана,
0958 С друге стране Ријечка нахија.
0959 Ал’ се Турци зорно опријеше,
0960 Тер се војске страшно ударише,
0961 Погоне се војске по мегдану
0962 По сахата тамо и овамо,
0963 Кад је пола од сахата било,
0964 Црногорци јуриш учињеше
0965 С ножевима у бијеле руке,
0966 Јадни Турци трпјет’ не могаше,
0967 Него своје плећи окренуше,
0968 Бјеже тужни пут града Клобука,
0969 Пут Клобука и пут Коренића,
0970 Ђено има хода два сахата.
0971 Ал’ како ће, брате, утекнути
0972 Црна врана сивоме соколу,
0973 Али соко орлу великоме,
0974 А камо ли Турчин Црногорцу?
0975 Ћераше их до града Клобука,
0976 До Клобука и до Коренића,
0977 Не пушташе жива ђавољега,
0978 Ни да каже, како им је било,
0979 То свједоче крајичници Турци,
0980 Којизи су очима гледали
0981 Са бедема из града Клобука,
0982 Узеше им млади Црногорци
0983 Много пуста небројена блага,
0984 Прах, олово и другу захиру,
0985 Што пашама у око иђаше,
0986 Па се војска натраг повратила,
0987 Сваки носи од Турчина главу,
0988 Неки двије, а неки четири,
0989 Носе турско свијетло оружје,
0990 Очекују војеводу Мирка,
0991 Што ће бити горе у планину.
0992 Кад војвода гласе разумио,
0993 Да је турски индат погинуо,
0994 Тад војвода на ноге скочио,
0995 И на шанац сву војску разреди:
0996 С љева крила Петра Вукотића
0997 С братучедом Јован-капетаном,
0998 А до Петра Милоша сердара
0999 С побратимом војводом Илијом,
1000 До Илије Бошка капетана,
1001 А до Бошка Бјелице јунаке;
1002 С десна крила уредио Мирко,
1003 Уредио три српске војводе,
1004 Радоњића Ива војеводу
1005 С побратимом Машом капетаном,
1006 А до Ива Мартиновић-Марка
1007 С капетаном Шпадијером Стефом,
1008 А до Марка војеводу Ђура,
1009 Војеводу Ђура Поповића,
1010 А до Ђура Паја капетана;
1011 По сриједи војевода Мирко
1012 С перјаничким Милом капетаном,
1013 Пак се шанац турски ударише.
1014 Кад то виђе паша Ферук паша,
1015 Препаде се, злосретња му мајка!
1016 Пак побјеже, црн му образ био!
1017 Ал’ не бјежи јунак Кадри-паша,
1018 Но уставља царева низама,
1019 Шупље коло чини од низама,
1020 Сипље огањ на свакоју страну,
1021 Тер он себе и топове брани.
1022 Ал’ му коло ништа не помаже,
1023 Црногорци коло проломише,
1024 Млоге Турке под сабљом турише,
1025 И цареве топове узеше,
1026 Кадри-паши главу посјекоше,
1027 Пос’јече га стари мегданџија
1028 А од Цуца војвода Илија.
1029 Бјеже јадни уз планину Турци,
1030 Ћерају их црногорски вуци.
1031 А то гледа из Космача вила,
1032 Тер позива три добра јунака
1033 По имену Лукетина Сава,
1034 Војеводу Петра с Љуботиња
1035 И сердара Јовићевић-Сава,
1036 Овако им говораше вила:
1037 "Што трајете, српске поглавице,
1038 "Али сте се јутрос посилили,
1039 "Ђе сте много глава окинули,
1040 "Зар не знате, али не чујете,
1041 "Да је јутро Мирко ударио
1042 "Са свом војском и са војводама
1043 "На два паше цара честитога?
1044 "Вас ми шанац турски раскрхаше,
1045 "Кадри-паши главу посјекоше,
1046 "А цареве топове узеше,
1047 "Ферук тужан бјежи уз планину,
1048 "За Феруком сва царева војска,
1049 "Ћерају их млади Црногорци,
1050 "Хиљаду су глава окинули.
1051 "Но на ноге, Срби, сокјолови,
1052 "Да ви царску војску претечете,
1053 "Да од врага не утече трага."
1054 Кад то чуше српски соколови,
1055 Сви од земље на ноге скочише,
1056 Побачаше од Турака главе
1057 И турачко свијетло оружје,
1058 Своје шарке пушке прифатише,
1059 Пак на двоје војску разредише,
1060 И Турцима поше у сретање.
1061 Кад дођоше долу Миротинском
1062 И књажева гарда одабрана,
1063 Страшан стоји тутањ уз планину,
1064 Бјеже Турци како горски вуци,
1065 Ћерају их млади Црногорци,
1066 Соколови крилати орлови,
1067 Што Турчину не да одмакнути,
1068 Но му ножем одсијеца главу.
1069 Кад то виђе Ријечка нахија
1070 И књажева гарда одабрана,
1071 Што учиње Катунска нахија,
1072 Фрисну војска, ка да се помами:
1073 "Стан’, Феруче, да се поздравимо,
1074 "Срамота је без здравице поћи,
1075 "Што ћеш цару честитоме казат’?!"
1076 Пак сприједа удрише на Турке,
1077 А о зада млади Катуњани.
1078 Мио Боже, на свему ти хвала!
1079 Ко ће ово пером описати
1080 Ал’ у пјесму, побре, споменути,
1081 Кад се војске двије ударише
1082 У крваве доле Миротинске,
1083 Једна турска, а друга ришћанска,
1084 Стаде црне земље тутњавина,
1085 Разлежу се брда и долине,
1086 А тресе се дрвље и камење
1087 Од онога огња жестокога,
1088 Више војске облак се навуче
1089 Од онога дима из пушака,
1090 Тер над њима помрачило сунце,
1091 Разгоне се војске по долинам’
1092 И по брдим’, високим планинам’.
1093 Док престаде пушка талијанка
1094 И царева пушка гарабинка,
1095 Стаде клепет ножа и палоша,
1096 Бајунета, сабље и ханџара,
1097 Тада Срби одсвуд нападоше,
1098 И страшно ми на Турке удрише:
1099 Ту се разнат’, брате, не могаше
1100 Ни војводе, нити капетана,
1101 Стотинаша, нити барјактара,
1102 Десечара, ни простог војника,
1103 Него сложно разагоне Турке,
1104 По разбоју крв се пролијева,
1105 Тешки камен од оке носаше,
1106 У крви су угрезли јунаци,
1107 Тер се многи познат’ не могаху.
1108 Наскачу се млади Црногорци,
1109 Ко ће више глава окинути,
1110 Да часније може књазу доћи.
1111 Ћераше их млади Црногорци,
1112 До Клобука града бијелога,
1113 Ту господу многу исјекоше
1114 Од Стамбола града бијелога,
1115 И осталих царскијех војника
1116 За четири хиљаде Турака.
1117 Сам’ утече паша Ферук паша,
1118 Уведе га Смаил-агин Дедо.
1119 Нека бјежи, весела му мајка!
1120 Он ће казат’ Авдулу султану,
1121 Како му је ратовање било
1122 Са Данилом Петровићем књазом.
1123 Па се српска повратила војска
1124 Искићена турскијем главама
1125 И многијем турскијем оружјем,
1126 Звијездама и са медаља,
1127 Које бјеху с Турака скинули.
1128 У Граховац прикупи се војска,
1129 И од боја трудна починула
1130 Под шаторе цара честитога.
1131 Тада скочи војевода Мирко,
1132 По добићу јунак књигу пише
1133 Своме брату Петровићу књазу:
1134 "Поздрав вама, књаже и књагино!
1135 "Од вашијех редом поглавица,
1136 "Од војника твога свакојега,
1137 "Ми с Турцима мегдан дијелисмо,
1138 "Вјечни спомен овден остависмо,
1139 "Осам хиљад глава остависмо,
1140 "И Кадрика-пашу царевога.
1141 "Узесмо им огњене топове,
1142 "Све шаторе и турско оружје,
1143 "Прах, олово и другу захиру,
1144 "Другог блага, есапа му нема.
1145 "А и ми смо, књаже, изгинули,
1146 "Сто и тридесет и седам јунака,
1147 "Све по избор бољи од бољега,
1148 "Међу њима неке поглавице,
1149 "Које, књаже, морам споменути:
1150 "Погибе нам један силан јунак,
1151 "Шев од гарде, војевода Ђуро,
1152 "Са сердаром Ђурашковић-Ђуром,
1153 "И погибе Петровићу Лука
1154 "Из крвава села Марковине
1155 "С побратимом Бором капетаном
1156 "Од витешке од куће Милића,
1157 "И погибе алај-барјактаре
1158 "Од Његуша Кустодија Машо,
1159 "И погибе соко тица сива,
1160 "По имену Манојловић Ристо,
1161 "Твога, књаже, хитра перјаника,
1162 "Али приђе,м нег’ је погинуо,
1163 "Тридесет је посјека Турака.
1164 "Ал’ их, књаже, не треба жалити
1165 "Ниједнога, што је погинуо,
1166 "Јере гинут’ они никад неће,
1167 "Јер су вјечни спомен оставили,
1168 "Доклен тече сунца и Грахова.
1169 "Пет стотина има рањеније
1170 "Од пушака и од бајунета,
1171 "Црногорца по избор јунака,
1172 "Шиљемо их на поље Цетиње,
1173 "А сва војска сједи у Граховцу,
1174 "И чекамо од вас заповједи,
1175 "Хоћемо ли подигнути војску
1176 "И узети сву Херцеговину
1177 "До Мостара града бијелога,
1178 "До Циљана Црнојевић-Ива!
1179 "Што је наше од старине било."
1180 А кад књазу ситна књига дође,
1181 Виђе књаже радоснога гласа,
1182 Пак весело на ноге скочио,
1183 Даде уждит’ стотину топова,
1184 Пак војводи књигу отписује:
1185 "Поздрав тебе, Мирко војевода!
1186 "И војнику моме свакојему,
1187 "Враћ’те војску, хајте Гори Црној,
1188 "Јере нема више ратовања,
1189 "Јере нама добра помоћ дође
1190 "Од Русије и земље Француске,
1191 "Баш четири велике ђемије,
1192 "Свака носи по сто лубарада,
1193 "На њима су силнизи јунаци,
1194 "Од Русије силни капетани
1195 "По имену Тодор Јушковићу,
1196 "Од Француске Дела Гравијера,
1197 "Пристали су под град Дубровнику,
1198 "Пак не даду више ратовати,
1199 "Ни султану војску подизати."
1200 Кад војводи ситна књига дође,
1201 Он свијема глас и књигу каже.
1202 Кад то чуше млади Црногорци,
1203 Ту весеље страшно учињеше,
1204 Пак одоше шићар дијелити
1205 На војника редом свакојега,
1206 Војводама дају старјешинство.
1207 Господару књазу свијетломе
1208 Оставише зелене топове
1209 И остало све царско оружје,
1210 Све барјаке, зв’језде и медаље,
1211 Да то држи у арсенат књаже
1212 Рад спомена турске погибије,
1213 И два хата паша царевије
1214 Под пусатом, хузда сребрније.
1215 Пак скочише тадар Црногорци,
1216 А пред њима српске војеводе,
1217 Здраво доше на поље Цетиње,
1218 Лијепо их књаже дочекива,
1219 Весеље им чини из топова,
1220 И овако њима проговара:
1221 "Фала вама, браћо Црногорци,
1222 "Фала вама, лави одабрани,
1223 "Кад сте такви силени јунаци!
1224 "Ми наш дио царства осветисмо,
1225 "На Косово што је погинуло,
1226 "Да нас нико прекорит’ не може."
1227 Садај вјеруј, брате Славјанине!
1228 Ову пјесму моју од истине,
1229 Али вјеруј, ал’ како ти драго,
1230 Ал’ ће Турчин ово вјеровати,
1231 И наш сусјед, који је гледао
1232 Сврх Врсника, високе планине.
1233 И да сте ми здраво и весело,
1234 Црногорци, сиви соколови!