Бој Морачана с Турцима
0001 Бијела је кликовала вила
0002 Од Јаворја зелене планине,
0003 Те дозива у Морачу горњу
0004 А на име Мину војеводу:
0005 „О војводо од двије Мораче!
0006 „Сјутра те те ударити Турци
0007 „И Мораче обље похарати
0008 „До бијеле намастира цркве;
0009 „Шиљи књигу у Ровца камена,
0010 „Ровчани су пушка напрешита,
0011 „До подне те у бој долазити;
0012 „Шиљи другу у Морачу доњу,
0013 „Да ’ко дође барем половина.”
0014 Но је Мина вили говорио:
0015 „Хајд’ отоле, пребијела вило!
0016 „Већ се мене додијало тврдо,
0017 „Шиљућ’ ситне књиге по брдима,
0018 „По Брдима и по гори Црној.
0019 „И ако те ударити Турци,
0020 „Мене дошло пет стотин’ Брђана;
0021 „Ако Бог да и срећа јуначка,
0022 „Ако нама и ударе Турци,
0023 „Те Морачу похарају горњу,
0024 „Отолен те обрнути грдно.”
0025 Каде сјутра саба-зора дође,
0026 А на гору огријало сунце,
0027 О Јаворја ударише Турци,
0028 Развише се бијели барјаци,
0029 И Морачу опалише горњу
0030 А до Ратње до воде студене;
0031 Преко Ратње робље прегонише,
0032 У Потајску гору нагонише,
0033 Отле Мина војевода виче:
0034 „Ој Брђани, моја браћо драга!
0035 „Ка’ ми клете упуштисмо Турке,
0036 „Те Морачу похараше горњу,
0037 „Оте б’јелу намастира цркву;
0038 „А што ћете по Брдима казат’,
0039 „По Брдима и по гори Црној?”
0040 То је Мина у ријечи био.
0041 Но је младо момче искочило,
0042 Ускок момче од Мицановића,
0043 Од образа танку пушку пали,
0044 Те погоди једно Туре младо,
0045 Па прискочи, пос’јече му главу;
0046 Та је глава свјема Брд’ма фала:
0047 Отале се поломили Турци,
0048 Преко Ратње воде побјегоше.
0049 Да је било коме погледати!
0050 На малену селу Трновици
0051 Искочише два сиви сокола:
0052 То не бјеху два сокола сиви,
0053 Но два брата до два Секулића,
0054 Једнак танке пушке изметаху,
0055 А на Турке загон учинише,
0056 Погубише Турска барјактара,
0057 С Трновице поломише Турке.
0058 А да ти је погледати, друже,
0059 Чудне муке, што је од Турака!
0060 А за њима Мина војевода,
0061 И за њиме до два Секулића,
0062 На алаје предвајаху Турке.
0063 Од бијеле куле Драговића
0064 До крваве ступе Поповића,
0065 Пет стотина глава посјекоше,
0066 Док дођоше на воду Морачу,
0067 Са банде им Брда ударише,
0068 Ударише вуци и хајдуци,
0069 А пред њима попе и Вуксане,
0070 С друге стране Мркоје сердару,
0071 На Морачу предвојише Турке,
0072 Алабанда заврже се кавга.
0073 И да ли је погледати, друже,
0074 Ка’ каурске сабље сијевају,
0075 Мртве Турске главе зијевају!
0076 У Морачу погибоше Турци,
0077 Уз Љевишке подагнаше стране
0078 До Јаворја зелене планине;
0079 Ту погибе шест стотин’ Турака,
0080 Ту ми попе цмили Драговићу:
0081 „Ај си њему до Бога једнога!
0082 „Ђе погибе Мркоје сердару,
0083 „Но таквога у сву војску нема.”
0084 Нека гине, весела му мајка!
0085 Е се сердар добро осветио:
0086 Шест стотина за њега једнога.
