Бојка Тодоровић
Бојка Тодоровић, рођена 1929. године у Поружници из фамилије Сташић. Баје од своје 16-те године. Басму је примила од Олгице из исте фамилије која је сада удата и живи у Врбовцу. Обе су отишле на ливаду, Бојка се ухватила за присад[1] с једне стране а Олгица с друге стране. Олгица је наглас изговарала речи басме а Бојка упамтила.
Од стра’
Човек се уплаши од неку животињу, од тавнину, кад нешто јако пукне, кад види големи огањ, кад види голему воду. не може да спи, нема апетит, ако је дете често се упишује у кревет док спи.
Бајем му са свећу на сенку и на брашно. У понеденик увече треба да преспи на брашно а у торник да дође да му бајем. Бајем му увече на сенку на све четри стране (света). Узнем брашно међу прсти у десну руку а у леву свећу, замахујем на сенку (болесника) и шапућем басму. После га покадим. Извадим жар на ожег[2] сипем брашно и покадим га.
Бајем и кад човека заболе очи, кад му зацрвене, или му сузе. после га и глава заболи. Од очи бајем с перушку.
- Од стра’ Шта гориш, шта гориш
- Кад боле очи Искочи, златно сунце
Извор[уреди]
- Магијска шапутања; басме и бајалице сокобањског краја, Народна библиотека "Стеван Сремац", Сокобања, 1997., стр. 44.