Бостан саде, море, бостан саде

[Бостан саде, море, бостан саде]

Бостан саде, море, бостан саде,
моме, море, криворечке, (2)
посејаше диње по ледине,
по орнице шамке лубенице,
уватише момче рабаџиче, 5
па турише примке ибришимке.
Прва вели: „Туго, дај га мене,
да га носим у ладне кошаре,
да га кољем с моју остру сабљу!”
Друга вели: „Туго, дај га мене, 10
да га носим у собе џамлије,
да га бесим о свилено (ј)уже!”
Трећа вели; „Туго, дај га мене,
да му вадим срце из недара!”
Проговара момче рабаџиче: 15
„Не кољи ме с твоју остру сабљу,
но ме кољи с твоји бисер-зуби,
не беси ме о свилено (ј)уже,
но ме беси око бело грло.”

Певач и место записа[уреди]

Певао Трајко Стојановић-Стошић, црквењак {Гњилане, 1947).

(Текст допуњавали Трајко Стојановић, Драгољуб Дичић из Гњилана, Стана-Нуша Милошевић из Косовске Каменице и група певача у селу Пожаране (код Гњилана).

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 31-32.

Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 246-247.