Пита вила сивога сокола:
»Сив соколе, са зелене гране!
Ти си војску сеир учинио,
Виђе ли нам од Босне дахије:
Вије ли се барјак Сијерчића, 5
Играју ли ати Атлагића,
И парипи Тузле капетана,
Буба л’ бубањ, паше Бећир-паше
И његова Осман-бега сина,
Сјају ли се токе Љубовића, 10
Удара ли кумба Бушатлина,
Чује ли се зурна Алагића,
Троши ли се сарајевско благо,
Купе ли се аге под шаторе,
Хође л’ скоро нашој Босни доћи?« 15
Одговара сив соко са гране:
»Моја вило од Босне поносне!
Босанци су грдно опанути
Код нашега цара честитога;
Не ће скоро нашој Восни доћи."20
