Бона драга у башчи болује,
а њој младој нико не долази,
осим једно бећар-момче младо.
„Драга моја, јеси л' много бона?"
„Бона јесам, умријети неђу, 5
спушти руку, прифати ми главу,
бећарска је рука љековита."
„Не плач', драга, да те боли глава,
не рон' сузе, не квари образе."