Болна легнала Дафина
да пукне млада младиња.
Да пукне млада младиња,
нек умре лепа Дафина!
„Цркнала, мајко, пукнала, 5
што си ме, мајко, родила!
Што си ме, мајко, родила,
не смеја мина чаршцја
од тије пусти бећари.
На мермер камен седеше, 10
љута раћија пијеше.
Љута раћија пијеше,
за мезе ништо немаше,
мене за мезе искаше!
Мамо ле, мамо, мајчице, 15
доведи мојто момченце
ја да му зборим два збора.
Ја да му зборим два збора:
да не носи бела рубина.
Да не носи бела рубина 20
док не пројде једна година.“