Ја посади виноград.
Ја посади, драгу љубим, виноград,[1]
Тамо доле под запад;
Ја не одо за два дни,
А кад трећи ја одо, 5
Ал' виноград листао,
И лозицу пустио,
И под лозом божур цвет.
Па говори божур цвет:
"Ој ти ружо румена! 10
"Да је мени твој мирис.
"На млого би доспео:
"Јунацима за калпак,
"Девојкама за косу,
"Невестама у недра." 15
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 293-294.
