Божић. XI Рекао б' се нужда у неповрат скрила
| Божић XI Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
Божић
XI.
Рекао б’ се нужда у неповрат скрила,
Да не мути радост од селанца мила,
У свакога груди угрејане, пуне —
И најдубљи бол је подривен, и труне.
Са осмехом топлим спустили се близу
Весели тренуци у шареном низу,
Ручицама белим свакоме су дали
Замедљаних сласти из кондира мали.
И сваки је пио колико је хтео,
Боље среће данас није ни желео:
А препуна срца, кад већ умор стиже,
Тихо, хладно вече примаче се ближе.
И докле је сваки у милини тон’о,
Хладан ветар с брда помрчину дон’о,
Што с’ у њу облачи тај анђеле бели
Кад из неба слази да санове дели.
Напомене
[уреди]- Ова песма је први пут објављена у Жубори и Вихори, стр. 162
Извори
[уреди]- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 35. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|