Бодин/68
| ←Четврти призор | Бодин Писац: Јован Суботић ПЕТИ ПРИЗОР |
Шести призор→ |
ПЕТИ ПРИЗОР
Поље. Бојна хука на све стране.
Бодин и Вукан дођу с голим сабљама.
БОДИН:
Како стоји крило Степаново?
ВУКАН:
Како стоји? Не стоји никако
Него трчи и то својим трагом.
БОДИН:
Као љути сунуше осови!
Држ’ се ти ту, ја идем к Степану!
(Оде на другу страну.)
ВУКАН (маше главом):
Могао је мир имат’ сигурни.
Ал’ сувише женама попушта.
Једна луда а друга незрела.
Ако уз те не страда већнике
Само ће она трећа одржат’ га
Што никада на памет не гледа.
(Гледа на страну на коју је Бодин отишао.)
Шта то бива? Степанови људи
И Бодина собом потискоше.
БОДИН (за њим војници бежећи):
Стан’те! Стан'те! јер тако ми Бога
Сад ћу о вас мач окрвавити.
Кукавице? Куда ћете? кући?
А где вам је кућа? На вешали!
Хоћете ли да вас вране једу?
И очи вам сисају гуштери?
Ваша кућа ово је боиште!
За мном само! Кад мене не мрзи
Ту гинути што се ви кратите:
У мени би царство погинуло
И век славе и будућност земље;
Са мном за нас пала би Расија
Погинула Босна и Полози;
А шта с вама пропада бедаци?
Хрна муха, јато кукавица,
Војска зечја, чета несмелица!
Ко не вуче лонац место главе
И ко рад је свога прећи прага
За мном! Напред! Моја ће вам рука
Од вратова одбити мачеве
Кршна копља од витких ребара.
(Оде напред други за њим.)
ВУКАН (гледи):
То је рука од сама челика!
Непријатељ стаде, сад се њиха...
Сад се сломи... Беже! наши гоне...
|