Бог је шалу
| Бог је шалу Писац: Владимир Васић |
Бог је шалу
Бог је шалу оставио,
Па и ја се нашалио,
Зглед'о злато, срећан био,
Па је једном пољубио.
И она се нашалила,
Па ме једном пољубила, —
Ал' ми чудо, досад шала
Није никад опијала!
Опио се, завео се,
Посрнуо, занео се,
Злату пао, пијан био,
Па још једном пољубио!
Слатко пиће, дивна чаша,
Па који га не би пио?...
Та пићу га ма на веру,
Јер сам срце већ пропио!
1862 год.
Напомена
[уреди]Објављено у књизи Песме, стр. 51 и у часопису "Даница", 1862, стр. 193.
Извори
[уреди]- Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Издавачко предузеће " Народна просвета, Београд, страна 52.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 160 година.
|