Бог је шалу
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Бог је шалу Писац: Владимир Васић |
Бог је шалу
Бог је шалу оставио,
Па и ја се нашалио,
Зглед'о злато, срећан био,
Па је једном пољубио.
И она се нашалила,
Па ме једном пољубила, —
Ал' ми чудо, досад шала
Није никад опијала!
Опио се, завео се,
Посрнуо, занео се,
Злату пао, пијан био,
Па још једном пољубио!
Слатко пиће, дивна чаша,
Па који га не би пио?...
Та пићу га ма на веру,
Јер сам срце већ пропио!
1862 год.
Напомена[уреди]
Објављено у књизи Песме, стр. 51 и у часопису "Даница", 1862, стр. 193.
Извори[уреди]
- Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Издавачко предузеће " Народна просвета, Београд, страна 52.
|