Бог се смиловао

Бог се смиловао  (1887)  Писац: Алекса Шантић

Тиха ноћ је — звијезде трепте,
Међу њима мјесец сјајни;
На све стране прољетнога
Шири сʼ цвјећа мирис бајни.

Сва природа стишала се,
Свака душа мирно спава,
Само тамо једну собу
Жижак слаби освјетљава.

У собици тужна мајка
Покрај своје шћерке клечи,
Бога моли да сʼ смилује,
Да јој шћерку излијечи.

Бог милостив смилова се,
Па подиже шћерку бону;
Од радости веље мајка
На земљицу доли клону.

А више ње шћерка стаде,
Пољупцима мајку осу;
И зорици било драго,
Па на прозор зрачак просу.

Извор

Голуб, 1. јун 1887. Бр. 6. Год. IX, стр. 83.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Алекса Шантић, умро 1924, пре 102 године.