Бог никому дужан не остаје (МХ)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бог никому дужан не остаје

0001 Расла јесу два бора зелена,
0002 Међу њима јела извијена.
0003 Оно нису два бора зелена,
0004 Нег оно су два брата милена,
0005 Међу њима сека Мандалина.
0006 Липо браћа секу миловали,
0007 Од мила њој име придивали,
0008 Друго име Љиљанка дивојка.
0009 Куд год ходе, за руку је воде,
0010 Гди год сиде, на крилу је држе,
0011 А из руке шећер-кафом поје.
0012 Од мила њој ноже саковали,
0013 Са собом је и у лове воде.
0014 Што би годир браћа уловила.
0015 За њимам би сека покупила,
0016 Па би билу двору доносила.
0017 То њој нитко мани не бијаше,
0018 Већ невеста Иванова љуба.
0019 Скочила се на ноге лагане
0020 И узимље ноже оковане
0021 И закоље на грани сокола.
0022 Господару своме повидила:
0023 „О Иване, мили господаре!
0024 У за час си секу помилова,
0025 Заклала ти на грани сокола.“
0026 За то Иве хаје и не хаје.
0027 На секу се гротно насмијеје,
0028 Па је ’вако љуби бесидио:
0029 „Боже здравље, вирна моја љубо!
0030 Боже здравље и мени и теби,
0031 И Љиљанки, драгој секи мојој.
0032 Док је мене, купит ћу сокола.
0033 Мајке немам, да ми роди секе.“
0034 Мили Боже, велика ти хвала!
0035 Ходе Иве у нову чаршију.
0036 Скочила се Иванова љуба
0037 И узимље ноже оковане.
0038 Она иђе у нове подруме,
0039 Па му закла притила дорина.
0040 Па ми иђе двору бијеломе.
0041 У та доба Иве господаре,
0042 Сиде јунак на морску скемлију,
0043 Љиљан-секи шећер-кафу дава.
0044 Ма бесиди Иванова љуба:
0045 „О Иване, мили господаре!
0046 У за час си секу помилова,
0047 Заклала ти у подруму коња.“
0048 Тешко му се сека кунијаше:
0049 „Нисам, брате, живота ми мога,
0050 Живота ми и мога и твога!
0051 Нисам, брате, на то помислила,
0052 А камо ли јесам учинила.“
0053 Кад је Иван ричи разумио,
0054 На секу се гротно насмијеје:
0055 „Боже здравље, вирна љубо моја!
0056 Боже здравље и мени и теби
0057 И Љиљанки, драгој секи мојој.
0058 Док је мене, купит хоћу коња,
0059 Мајке немам, да ми роди секу.“
0060 Опет ходе у нову чаршију.
0061 Скочила се Иванова љуба,
0062 И узимље ноже оковане.
0063 Она иђе у зелен-ливаду,
0064 У ливаду под жуту наранчу.
0065 И находи витку бедевију,
0066 Па је закла под жутом наранчом,
0067 У то доба Иве господаре,
0068 Сиде јунак на морску скемлију.
0069 Љиљан-секи шећер-кафу дава,
0070 Па је Иви љуба беседила:
0071 „О Иване, мили господаре!
0072 У за час си секу миловао,
0073 Заклала ти витку бедевију.“
0074 „ „Боже здравље, вирна љубо моја!
0075 Боже здравље и мени и теби,
0076 И Љиљанки, драгој секи мојој.
0077 Док је мене, куп’ћу бедевију,
0078 Немам мајке, да ми роди секе.“ “
0079 Опет браћа секу миловала,
0080 Па ходоше у гору зелену,
0081 Собом воде Љиљан-секу своју.
0082 Што су браћа об дан уловили,
0083 Вечер сека јести покупила
0084 И бијелу двору доносила.
0085 Кад је вечер за вечером било,
0086 Кад је вриме од лигања било,
0087 Онда браћа, секи бесидила:
0088 „О Љиљанко, драга секо наша!
0089 Хајде лигат у меке душеке.“
0090 Ходе лигат у меке душеке,
0091 Крстила се и Богу молила;
0092 Заспа млада кано и заклана.
0093 Кад је било у то доба глухо,
0094 Скочила се Иванова љуба,
0095 Украла њој ноже испод главе.
0096 Она закла у бешици сина,
0097 Матијаша од седам година.
0098 Кад је било освануло јутро,
0099 Она цвили кано змија љута,
0100 Дозивала Иву господара:
0101 „О Иване, мили господаре!
0102 А да видиш секу невирницу.
0103 Заклала сам у бешици сина,
0104 Живу жељу од седам година.“
0105 Мили Боже, велика ти хвала!
0106 Иђе братац секи на душеке.
0107 Опет братац секу миловао
0108 И Јелини љуби бесидио:
0109 „Боже здравље, вирна љубо моја!
0110 Боже здравље и мени и теби,
0111 И Љиљанки, драгој секи мојој.
0112 Док је мене, родит ћемо сина,
0113 Немам мајке, да ми роди секе.“
0114 Ходе јунак у нову чаршију.
0115 Кад је била по подневу ура,
0116 Скочила се Иванова љуба,
0117 Па узимље ноже оковане.
0118 Она ходе у мермер комору,
0119 Па ми закла најмлађег дивера,
0120 Маријана од петнаест година.
0121 Господару своме говорила:
0122 „Господару, мило добро моје!
0123 Заклала ти сека невирница,
0124 Заклала ти брата рођенога.“
0125 Ма кад Иве љубу разумио,
0126 Па он иђе на душеке секи,
0127 Под главом њој ноже находио,
0128 Сви су они крвљу наштрапани.
0129 Па је својој секи бесидио:
0130 „Да ти бора, драга секо моја!
0131 Јер ми закла брата рођенога,
0132 Брата мога, а и твога секо?“
0133 Тада му је сека бесидила:
0134 „Нисам, брате, живота ми мога,
0135 Живота ми и мога и твога!“
0136 Ал му вели љуба невирница:
0137 „Не вируј њој, Иве господаре!
0138 И тебе ће млада погубити.“
0139 Али брате секи не вјерује,
0140 Већ он слуша љубу невирницу.
0141 Секу води у гору зелену.
0142 А кад дође у гору зелену,
0143 Црне оке секи ископао,
0144 Па је Иво секи бесидио:
0145 „О Љиљанко, драга секо моја!
0146 Ако, секо, ти ми крива будеш,
0147 Изили те орли и гаврани!
0148 Ако ли ми, секо, права будеш,
0149 Да Бог да, ти очим прогледала!“
0150 Ходе Иве своме двору билу.
0151 Није био јунак на по пута,
0152 У гори му сека прогледала,
0153 Па се враћа дома унатраге.
0154 Боже мили, велика ти хвала!
0155 Разболи се Иванова љуба
0156 И болује девет годин дана.
0157 Кроз два ока два бора јој никла,
0158 А кроз уста трава чемерика.
0159 Кроз дви руке дви танке јелике,
0160 Кроз дви ноге драче трноваче.
0161 Па кад види Иве господаре,
0162 Ћордом махну, одсиче њој главу.
0163 Паде глава по зеленој трави,
0164 Летећи њој глава проговара:
0165 „Тако било свакој други мојој,
0166 Која брату секу омразила!“



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890